Pomozimo Milici da dobije lift

Prvo – razlog mog obraćanja Vama je što ste mi omiljeni dnevni list, što Vam verujem, što mislim da mi možete pomoći, jer želim da se uključim i dignem svoj glas na nepravdu i manipulaciju.

Kao građanka Republike Srbije i grada Zrenjanina, koja svakodnevno prati aktuelne teme zapitala sam se: Šta je sa izgradnjom lifta na Tehničkom fakultetu „Mihajlno Pupin“? Gde je stalo, gde je zapelo? U toku ove godine na velika vrata se pričalo i pisalo o poduhvatu mlade devojke Milice Knežević. Ona je pre par godina ostala paralizovana u saobraćajnoj nesreći. Pokazala je i pored sudbine, želju za životom…

Humanitarni koncerti su organizovani od strane nas građana, imalo je uspeha. Milicino stanje u odnosu na početak se donekle poboljšalo. Hrabra devojka pohađa Tehnički fakultet u Zrenjaninu i nema u potpunosti uslove za praćenje nastavnih i vannastavih aktivnosti.

U tom cilju je pokrenula akciju i digla glas za poboljšanje uslova osoba sa invaliditetom na Tehničkom fakultetu. Devojka je uključena u mnoge akcije i prosto mi je kao njenoj sugrađanki žao kada vidim koliko neko može biti izmanipulisan i razočaran nemarnošću drugih. Pisalo se u dosta medija na „veliko“ o odazivu grada, na čelu sa gradonačelnikom u cilju omogućavanja poboljšanja uslova osoba sa invaliditetom. U tom cilju su opredeljena sredstva u iznosu od četiri miliona dinara za izgradnju lifta na pomenutoj ustanovi. Prvi uslov je bio da se izradi kompletna dokumentacija, i tu se stalo. Do dan-danas ništa nije urađeno, mlada devojka je iskorišćenja u svrhu marketinga. Svi su se slikali, tapšali i tu se zaustavili. Na pozive nas običnih više niko ne odgovara.

Još jedno od pitanja koje pokrećem je: Gde se stalo sa rehabilitacionim centrom, o kome se opet pisalo u novinama tokom 2015, za šta je dat prostor od grada i namenjeno milion dinara. Zrenjanin bi bio jedan od prvih gradova koji bi dobio takav centar što bi osobama sa invaliditetom puno značilo.

Ako vodite do Vaše profesije, glavni i odgovorni gospodine Petroviću, draga moja redakcijo, pozabavićete se izloženim pitanjima, počećete da tragate za odgovorom i nešto konkretno i humano će se uraditi za moju, donekle i Vašu sredinu. Nikako ne smemo zaboraviti osobe sa invaliditetom i njihove probleme zapostavimo.