Vučićevi spinovi u obraćanju naciji

Pripovedanje o različitim događajima koji su se munjevitom brzinom smenjivali pred očima i ušima slabovidog i nagluvog naroda imalo je za svrhu jedino da se sakrije apsurd, za obraćanje, relevantnih izjava.

Najveći apsurd ćemo otkriti na kraju, iako to i nije nešto važno (mada je to bila centralna tema zbog koje je organizovano obraćanje) niti je nešto što se već ne zna.

Apsurd koji bi po svojoj prirodi morao da odjekne u liberalnom (slobodnom) i demokratskom društvu jeste svakako način na koji se kvalifikuju mediji. Kriterijumi, iako ne neposredno otkriveni pred kamerama i diktafonima Vučićeve propagandne mašinerije (čast izuzetcima), su jasno pokazani.

Sugestivna pitanja, očinski i blagonakloni odnos predsednika, predsednika i predsednika, predanost u odgovorima navedenog su samo neki od kriterijuma pokazanih za određivanje pogodnih medija na takozvanom obraćanju naciji.

“Vi ste N1? Vi ste ona američka televizija? Samo da znate da vas se ne plašim!

Samo neka bude kratko, umoran sam.”

(eto i on je pokazao da je čovek, mada ga već odavno i oni najrazumniji u zemlji ne smatraju ljudskim bićem).

Ovi navodi izrečeni od novog “srpskog trojstva” (predsednik, predsednik i predsedik) su pokazani kriterijumi za određivanje nepogodnih medija.

Odgovarajući na novinarska pitanja Vučić je rekao da očekuje susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, a veoma često je gost/domaćin članovima američke administracije. Da podsetimo, ta administracija je u Srbiji dočekana sa ovacijama zbog navodno mogućeg razvoja kosovskog pitanja u korist srpske strane. Međutim, kako se mačkin rep pored fakultetskih diploma kiti i propalim nadama, tako je i san sa zlatokosim američkim mesijom brzo okačen mačku o rep.

Eto, dok Vučić očekuje Trampov dolazak, ovde pred svojim biračima i botovima-sendvičarima oštro napada novinare televizije N1 koristeći pridev “američka” u vidno negativnom kontekstu.

Da se ne zavaravamo zavaravanjem sa Trampom, Srbi ne vole SAD i svako spominjanje Amerike asocira ih na bombardovanje, otimanje Kosova, ubijanje nedužnih, špijunažu, rad protiv naše zemlje i dr. Mnoge popularne stereotipe upotrebljavao je upravo gospodin koji se osilio, iako veoma umoran, na novinare N1 televizije, braneći svesrdno fabriku gluposti i Ministarstvo propagande u svojoj Vladi.

Ne smemo zanemariti činjenicu da u opisu posla predsednika države, nije posao vođenja politike zemlje, to je posao Vlade, odnosno premijera. Šta se tada zbivalo sa premijerkom naše zemlje? Pa, tu je bačen još jedan spin kako bi se odvratila pažnja nepažljivoj javnosti. Naime, samo nekoliko minuta pre direktnog uključenja u prenos propovedi, na internetu se pojavila vest da će premijerka Srbije Ana Brnabć učestvovati na ovogodišnjem prajdu, tako da su radoznali imali priliku lepo da komentarišu i iznose svoje podržavajuće ili homofobne stavove dok se događa veliki spin i time ga propuste.

A kako je poznato da je naslov suština teksta, onda prosečan upijač nešto izmenjenih (ma, ne mnogo) informacija samo naslov i čita. U naslovima na portalima propagandnih listova i televizijskih stanica nema ključne rečenice, a to je da je Vučić izjavio kako je Haradinaj zločinac, preneto je samo da podržava Srpsku listu.

Kako je moguće da se podrži ulazak Srpske liste u Vladu jednog zločinca? Pod izgovorom da su time sačuvali mir i srpsku decu? Kako Vlada jednog zločinca može da očuva mir? Zar učešće u Vladi jednog zločinca nije pomaganje zločinu?

Ostaje samo za objasniti zbog čega je naglašeno na početku teksta da je ovaj najveći spin, ali da i nije toliko bitan. Prosto zato što se zna da i sa unutrašnjim dijalogom i bez njega realnost ostaje ista, već odavno poznata svima.

Autor je student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu