Rokenrol sebičnost

Članovi benda su se tom prilikom solidarisali i sa radnicima fabrike Falk ist u Knjaževcu i Goše u Smederevskoj Palanci. Svojevremeno su podržali i radnike Geoksa u Vranju koji su protestovali zbog teških uslova rada i mobinga. Bend iz Rima koji sačinjavaju stolarski radnici solidarisao se sa srpskim kolegama. Veoma dirljivo i za svako poštovanje.

Za razliku do Bande Bassotti nijedan jedini srpski rokenroler ili urbani muzičar se nije udostojio da uradi istu stvar. Nijedan jedini bend se nije solidarisao sa radnicima Fijata niti bilo kojim radničkim štrajkom u zemlji. E sad, nije da u Srbiji nema izvođača koji koketiraju sa socijalnim temama. Evo recimo podršku štrajkačima je mogao da pruži Beogradski sindikat. To bi izgledalo prikladno s obzirom na imidž benda. Takođe, Rambo Amadeus često voli da „levičari“ u svojim izjavama. Ali kada se desi nešto konkretno kao štrajk onda ga nema da javno podrži radnike. Neko će da kaže, ali to su meinstrim izvođači ne možeš od njih očekivati solidarnost u takvim slučajevima. Ok. Hajde onda da pogledamo alternativnu pre svega pank scenu u Srbiji. Mrka kapa i tu. Nijedan jedni bend se nije oglasio porukom, pesmom podrške, benefit koncertom za sve vreme trajanja generalnog štrajka u Fijatu. Jasno mi je zašto desničarski bendovi ćute. Ako se jave po tom pitanju neko može daleko bilo pogrešno da shvati da su ne daj bože „crveni“. Međutim, veoma je simptomatično zašto se ne oglašavaju oni sa druge strane barikada. Ako im pomeneš Trampa i globalnu nepravdu onda kažu koga bre briga za to i kakve to veze ima sa pankom i našom svakodnevnicom. A onda se desi najveći i najduži generalni štrajk u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina ali podrške pankeraja nema. Kad su britanski rudari štrajkovali 80-ih godina protiv politike vlade Margaret Tačer tamošnji pankeri su listom bili uz njih. Organizovali koncerte i snimali pesme podrške. U identičnoj situaciji u Srbiji toga nema. Zašto? Pa zato što je poenta biti buntovnik samo na rečima. Ići po festivalima, praviti selfije sa pivom u ruci, oduševljavati se bendom ma koliko prazan bio i družiti se sa „ekipom“. I to se kod nas smatra pankerajem i rokenrolom. Što bi se neko smarao da podržava radnike pa da se tako zameri Fijatu. Možda poslovodstvo fabrike nekad sponzoriše neki festival pa eto prilike da se i rokenroleri „ogrebu“. Sviđalo se to nekom ili ne osnivač socijalnog folka Zoka Bosanac koji prodaje plastiku na Futoškoj pijaci buntovniji je od celokupne domaće rokenrol scene. Srpska rok priča je sitnosopstvenička i ne mari za radnike. To naravno ne znači da ne postoji rok publika kojoj je stalo do socijalne pravde. Naprotiv, s obzirom na sve veće klasno raslojavanje i Srbija će uskoro dobiti bendove kojima će solidarnost a na zezanje biti na prvom mestu.