Sukobi oko obuke sudija i tužilaca se preneli i na raspravu o izmenama najvišeg pravnog akta

Da li je akademiji mesto u Ustavu

Pravosudna akademija i njena uloga u procesu izbora sudija i tužilaca od samog osnivanja predmet je rasprava u pravničkim krugovima.

2

Piše: V. Jeremić

Beograd 07. septembar 2017. 12:30

Da li je akademiji mesto u Ustavu

Foto: Stefana Savić

Neretko se odgovori u ovim sporovima traže i od Ustavnog suda, što može, kao u nedavnom slučaju, da dovede i do blokade izbora zamenika tužilaca na neodređeno vreme. Stoga nije iznenađujuće što se, u kontekstu predstojećih izmena Ustava, razvila slična diskusija o eventualnom položaju Pravosudne akademije u najvišem pravnom aktu.

Predstavnici Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) se kategorički protive rešenju da Pravosudna akademija postane ustavna kategorija i neophodna stepenica ka pravosudnoj funkciji.

- Jedini kontinuirani zahtev evropskih institucija, koji je uslov za napredovanje u pregovorima i zatvaranje Poglavlja 23 jeste depolitizacija izbora sudija i javnih tužilaca. Pravosudna akademija u postojećem obliku predstavlja smetnju na tom putu - navodi Jelena Gajić, predsednica USTP-a.

Prema njenim rečima, glavni problem sa ovom institucijom, na koji je ukazivao i Savet za borbu protiv korupcije, jeste pitanje selekcije polaznika početne obuke i organizacije prijemnog ispita.

- Merila za izbor članova komisija za prijemni ispit na početnu obuku, za početnu obuku i za završni ispit nisu predviđena statutom PA, način selekcije kandidata za prijem na početnu obuku je nedovoljno određen i arbitreran... što stvara mogućnost za zloupotrebe, donošenje odluka na osnovu subjektivnog utiska ili spoljnih pritisaka, kao što su partijska poznanstva ili rodbinske veze - navodi Gajić i dodaje da je diskutabilna i regrutacija predavača.

Ona ističe da ne postoji pravno utemeljenje da se Pravosudna akademija ubacuje u Ustav i na taj način neopravdano izjednači sa Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaštva.

- Kako je ex lege PA dato u nadležnost da sprovodi edukaciju sudskog i tužilačkog osoblja postavlja se pitanje razloga i vrste nadležnosti za njeno uvršćivanje u Ustav. Dovođenje u ravan sa DVT-om i VSS-om nema utemeljenje, jer su to državni organi koji imaju ustavom poverena ovlašćenja u pogledu garancije nezavisnosti i samostalnosti sudija, odnosno samostalnost javnih tužilaca i njima je inherentno da biraju sudije i tužioce - kaže Gajić i napominje da, uz navedene manjkavosti, akademija u skorije vreme ne može da predstavlja "lek" za depolitizaciju pravosuđa.

S druge strane, u Alumni klubu Pravosudne akademije napade vide kao neutemeljene i zasnovane na izmišljenim činjenicama. U pitanju su, kako kaže Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba PA, pokušaji retrogradnih struja da konzerviraju postojeće stanje u pravosuđu u koje ne veruje preko 70 odsto građana Srbije.

- Pravosudna akademija je danas jedina brana protiv politizacije, nepotizma i kronizma u pravosudnom sistemu, a VSS i DVT koji predlažu nove sudije i tužioce nisu zaslužili poverenje građana i javnosti, što proizlazi iz izveštaja Zaštitnika građana za 2016. godinu, kao i iz činjenice da nijedan konkurs za izbor zamenika tužilaca nije prošao bez intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, jer DVT uporno skriva ključne podatke o kandidatima koje predlaže - navodi Trifunović.

On primećuje da rad DVT-a bezrezervno podržavaju sva rukovodstava USTP-a i pita da li put do tužilačke funkcije vodi preko članstva u upravi USTP-a.

- Verovatno je tu odgovor na pitanje zašto se ovo udruženje bori protiv Pravosudne akademije i njenih polaznika i lično duboko žalim zbog pokušaja narušavanja kolegijalnih odnosa između sudijskih i tužilačkih saradnika, s jedne strane, i polaznika Akademije s druge strane. To nećemo dozvoliti, jer svi moramo imati iste ciljeve i učiniti da mlade generacije isprave decenijske greške starijih generacija - kaže Trifunović.

On lek protiv društvenih anomalija vidi u uređivanju izbora sudija i tužilaca u Ustavu, "jer se konačno mora stati na kraj daljem urušavanju poverenja građana u izbor sudija i tužilaca".

Pravosudna udruženja traže debatu o izmenama Ustava

Udruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izrazili su zabrinutost zbog načina na koji se odvija uključivanje stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava. "Smatramo da je potrebno da predstavnici Vlade i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koju će uključiti ne samo odabrana udruženja građana, već i druga udruženja, institucije, pojedince i najvažnije - građane. Pozivamo Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena Ustava, o kome bi bilo moguće raspravljati", navodi se u zajedničkom saopštenju Društva sudija, Udruženja tužilaca, Beogradskog centra za ljudska prava, CEPRIS-a i JUKOM-a.

Prema njihovom rečima, Ministarstvo pravde se samo bavilo prikupljanjem stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz ovih konsultacija. "Ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i krugu planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava - što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju", navodi se u saopštenju.