Foto: Fonet/Dragan AntonićSve naše institucije urušene su do mere da je Srbija postala privatna država, ocenjuje za Danas Momir Stojanović, bivši poslanik Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nekadašnji direktor Vojno bezbednosne agencije i aktuelni odbornik Grupe građana „Iskreno za Niš“ u niškoj Skupštini.
* Da li biste partokratiju svrstali u ključne probleme današnje Srbije?
– Naravno. Osnovni „kriterijum“ i za zaposlenje, i za napredovanje, i za dolazak na funkciju je članstvo u vladajućoj stranci, pre svega SNS. Od 2012. godine članovi SNS-a se sistematski zapošljavaju ne samo u administraciji i po javnim preduzećima, već i u stranim firmama koje dolaze u Srbiju. Na nivou lokalnih odbora SNS-a prave se liste „zaslužnih ljudi“ za stranku, dostavljaju se direktoru Nacionalne službe za zapošljavanje, a potom se menadžmentu strane kompanije diskretno sugeriše da te ljude zaposli. Upravo zato u članstvo SNS-a hrle ljudi sa osnovnom ili srednjom školom, kojima treba ta vrsta posla. A kada neko na predlog SNS-a postane funkcioner, recimo direktor republičkog ili lokalnom javnog preduzeća, poslanik ili odbornik, u obavezi je da za stranku svakog meseca izdvaja 10 odsto od zarade.
* To je jedan od razloga zbog kojeg ste ocenili da je SNS jedno od najmoćnijih preuzeća u Srbiji?
– Da, ali ne samo to. Za skoro pet godina koliko je na vlasti, SNS je uspela da, kroz pozicioniranje svojih kadrova u najvećim javnim preduzećima, a preko javnih nabavki i niza drugih malverzacija, deo sredstava tih preduzeća prelije na račune svojih tajnih fondova. Zatim, mnoge uspešne firme, kao što su Win-Win, Tehnomanija ili Lutrija Srbije kupili su članovi SNS-a. Postoje indicije da se uspešne privatne firme reketiraju od strane nekih ljudi koji predstavljaju sivu eminenciju u SNS-u. Kako nemam potvrdu za to, ne mogu da govorim o imenima. Od svog tog novca SNS kupuje sve u Srbiji – medije, poslanike, odbornike, pojedine opozicione lidere… Kupuje istinu.
* Da li je „kupila“ i istraživanja? Po njima je podrška predsedniku te stranke i države Aleksandru Vučiću iznad 50 odsto? Kako objašnjavate takav procenat?
– Ta istraživanja naručuje SNS i ona pokazuju mnogo veću podršku od realne. Od ljudi bliskih SNS-u može se saznati da ta podrška stalno pada i da sada iznosi oko 30 odsto.
* A kako, po Vašem sudu, „stoji“ opozicija?
– Ne vidim u skorije vreme neku veću snagu ni u opoziciji, ni u ujedinjenoj opoziciji. Sve te partije učestvovale su u vlasti i sve imaju „stara“ lica, a neki od njihovih čelnika su pod jakim uticajem stranaka na vlasti.
Moje simpatije imaju lokalni lideri, pa i anonimne ličnosti koje u svojim sredinama uživaju podršku građana zahvaljujući svom integritetu. Lokalni lideri mogu da postignu dobre rezultate ne kroz partije već kroz lokalne pokrete, inicijative i organizacije. Povezivanje tih lokalnih pokreta u jedan pokret bilo bi dobro za Srbiju. Ovu vlast, dakle, neće srušiti ujedinjena opozicija već narodni bunt gladnih, poniženih i zaboravljenih. Zapravo, narodni bunt i takvi pokreti.
* Da li bi opozicija i ostali društveni akteri trebalo da učestvuju u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji na koji poziva Vučić? Šta bi mogli da budu motiv, svrha i rezultat takvog dijaloga?
– Poziv na unutrašnji dijalog nije proistekao iz nacionalne odgovornosti i državotvorne politike aktuelne vlasti, već po nalogu i na pritisak onih koji otvaranje novih poglavlja uslovljavaju pitanjem Kosova i Metohije. On predstavlja poziv da svi preuzmemo odgovornost za ono što će nam se neminovno desiti.
Lično mislim da ćemo zalaganjem za celovito Kosovo u sastavu Srbije ostati bez severa Kosova. Takođe, verujem da je izjava Ivice Dačića o razgraničenju između Albanaca i Srba na Kosovu probni balon za reakciju javnosti na ono što nam se može desiti. I da on tu izjavu nije dao bez saglasnosti Vučića.
Ako budemo razmatrali pitanje Kosova odvojeno od pitanja Republike Srpske, ostaćemo i bez Kosova i bez RS. Znam da se ovo mnogima neće svideti, ali čini mi se da je najoptimalnije rešenje podela Kosova i pripajanje Srbiji severa Kosova i Republike Srpske. To bi podrazumevalo formiranje zajednice srpskih opština južno od Ibra i najveći stepen zaštite srpskih svetinja. Do ovakvog rešenja moralo bi da se dođe dijalogom, a njemu bi morao da prethodi srpski konsenzus o sveobuhvatnom načinu rešavanja srpskog nacionalnog pitanja na Zapadnom Balkanu.
* Kako ocenjujete ulogu i domete Specijalnog suda za ratne zločine bivše OVK?
– On će procesuirati periferne ličnosti. Ne očekujem da će na udaru naći oni koji su odavno trebali da odgovaraju zbog brojnih zločina – Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Kadri Veselji, Rahman Rama i drugi komandanti OVK. Ne verujem da će međunarodna zajednica snažno podržati rad tog suda jer su mnogi koji bi se mogli naći na udaru nalaze na važnim pozicijama na Kosovu. Moguća destabilizacija Kosova zbog njihovog hapšenja nije u interesu međunarodne zajednice.
* Šta se dešava sa crvenom Interpolovom poternicom protiv Vas, raspisanom na zahtev Osnovnog suda u Đakovici, a zbog toga što ste, kako se navodi, kao pripadnik Vojske Jugoslavije bili umešani u zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine?
– Uveren sam da su poternice protiv nekih viđenijih Srba, pre svega protiv visokih funkcionera vojske i policije, u tesnoj vezi sa radom Specijalnog suda za OVK. One treba da umire javnost na Kosovu, a i da najave da će se u perspektivi težiti principu reciprociteta. Rad suda će se, recimo, stalno uslovljavati našim hapšenjem.
To je, inače, poternica bez ikakvog osnova i može se dobiti za 200 evra na Kosovu, koje je, inače, nepriznata država. Ja sam rekao vlastima u Srbiji – ili skinite takvu poternicu, ili me uhapsite. Dobijao sam odgovor da je ona besmislena, ali i da Srbija nema nikakvu nadležnost da je ukine.
Poternica, dakle, znači da sve države koje su priznale Kosovo mogu da me uhapse čim uđem na njihovu teritoriju. Stvari će dodatno iskomplikovati ulazak Kosova u Interpol. Osećam se kao talac već godinama. Čini mi se da se ovaj problem neće rešiti do kraja mog života, a možda ću biti i uhapšen.
Klanje vola za kilo mesa
– Zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta, koji se upravo usvaja, ne bi donela nijedna ozbiljna zemlja. On se donosi samo da bi nemački Tenis došao u Srbiju. Dolazak Tenisa uništiće do kraja srpskog seljaka koji će postati jeftina radna snaga na sopstvenoj zemlji. Ista stvar je i sa Ikeom. Zbog 400 zaposlenih u Ikei žrtvovana je zapravo cela drvno-prerađivačka industrija, sa oko 7.000 radnika. Ova vlast uporno kolje vola zbog kilo mesa.
Gušenje medija
* Šta su još ključni problemi u današnjoj Srbiji?
– Gušenje slobode medija, rasprodaja nacionalnih resursa, zavisno pravosuđe, kriminal i korupcija. Masovni odlazak iz zemlje intelektualaca i obrazovanih mladih ljudi koji bi trebalo da je vode. Dolazak investicija od kojih pristojne zemlje beže, kao što su tekstilna ili industrija „motanja kablova“, a zbog kojih smo postali tržište jeftine radne snage. Sve „bogatija“ država, koja dodatnim nametima puni državnu kasu, a sve siromašniji građani…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
