Arhitekta evropskog zlata

Kada je u aprilu 2011. došao na čelo Saveza, Đilas je kao jedan od prioritetnih ciljeva postavio vraćanje srpske ženske košarke u evropsku i svetsku orbitu. Napravljen je „petogodišnji plan“ u kome se osnovna stavka odnosila na imenovanje Marine Maljković na mesto selektora. Đilas je uticao i da se naša proslavljena košarkašica Ana Joković postavi na poziciju potpredsednika KSS zaduženog za žensku košarku. Usledili su razgovori sa tada tridesetogodišnjom Marinom Maljković, koja je posle izloženog plana pristala da 2012. preuzme naše najbolje košarkašice, koje su u to vreme imale potpunu krizu igračkog identiteta. Mnoge od njih, pogotovo one iskusnije, zaobilazile su reprezentaciju, tražile razne izgovore da se ne odazovu pozivu, razočarane u tretman koji je u to vreme imala srpska ženska košarka.

Zajedno sa svojim saradnicima Đilas je od samog starta odlučio da ženska i muška reprezentacija imaju isti tretman, što je podrazumevalo da uslovi za pripreme budu maksimalni, da igračice imaju svu neophodnu opremu, zdravstvenu negu, perfektno popunjen stručni štab i neophodnu finansijsku pomoć. Neki novi vetrovi počeli su da duvaju Sezanovom 83, a sa njima vratile su se i naše najbolje košarkašice, uključujući i odličnu Sonju Petrović uoči Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Rumuniji. Da je reč Marine Maljković bila poslednja i presudna, videlo se i prilikom njene odluke da Amerikanka Danijel Pejdž zaigra za Srbiju na upravo završenom kontinentalnom šampionatu. U saradnji sa Jokovićevom, Marina je došla na sastanak sa Draganom Đilasom, koji je mladog stručnjaka odmah podržao, uprkos određenim negodovanjima u Savezu, učinivši sve da Pejdž u što kraćem roku dobije naš pasoš.

Početkom ove godine Đilas je dobio poverenje Skupštine da i u naredne četiri godine bude na čelu Saveza, samim tim Milica Dabović i saigračice mogu spokojno da se pripremaju za Olimpijske igre u Riju 2016.