Austrijski primeri za ugled

Austrija je po mnogo čemu slična Srbiji i može poslužiti kao primer kako se kod nas neke stvari mogu poboljšati. Krajem aprila meseca potpisnik ovog teksta održao je na stalnom seminaru Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beču predavanje o našim najnovijim istraživanjima iz oblasti novih materijala i nanotehnologija. U razgovorima sa saradnicima Univerziteta uverio se u njihove izvanredne uspehe u oblasti nauke i visokog obrazovanja.

Bečki univerzitet osnovali su 1365. godine Hercog Rudolf IV i njegove braća Albreht III i Leopold. Ove godine nizom kulturnih i naučnih manifestacija proslavlja se 650 godina postojanja. Smatra se jednom od najstarijih visokoškolskih ustanova u Srednjoj Evropi i na nemačkom govornom području. Do 1975. godine bio je jedina visokoškolska ustanova u Beču. Sa oko 93.000 studenata, od čega 80.000 na diplomskim i 13.000 na poslediplomskim, i 187 akreditovanih programa, od čega 55 diplomskih, 120 master i 12 doktorskih, ovaj univerzitet je prošle godine imao budžet od 572 miliona evra. Skoro 10.000 zaposlenih, od čega 7. 000 visokoobrazovanih akademaca, vode brigu o studentima Univerziteta, koji su iz 140 zemalja širom sveta, tako da Univerzitet predstavlja svojevrsnu međunarodnu zajednicu po mnogo čemu jedinstvenu u Austriji, ali i u svetu.

Samo u školskoj 2012/2013. godini 11.000 studenata je završilo diplomske, 1.150 master i 585 doktorske studije. Od 1914. pa do danas Univerzitet je iznedrio 15 nobelovaca i bio je dom ličnosti ogromnog istorijskog, kulturnog i naučnog formata. Kada se prošeta holom rektorata, mogu se videti biste takvih veličina kao što su Ervin Šredinger, Hans Fišer, Ludvig Bolcman, Jožef Štefan, Kristijan Dopler, Ivan Cankar, Sigmund Frojd, Liza Majtner i dr.

Austrija je po površini i broju stanovnika relativno mala zemlja, slična Srbiji i ima 8,5 miliona stanovnika, ali deset puta veći bruto društveni proizvod (BDP) od nas i on iznosi 416 milijardi dolara. Po podacima Svetske banke, izdvaja za nauku 2,84 BDP i nalazi se na visokom četvrtom mestu po tom kriterijumu ili, u apsolutnim iznosima, nekoliko desetina puta više po stanovniku od naše zemlje. Skoro 14.000 članaka koji postoje u svetskoj bazi podataka publikovali su austrijski istraživači u 2014. godini i tu su rangirani kao dvadeset peti. Samo iz oblasti nanotehnologija imaju 100 patenata zaštićenih u SAD i Evropskoj uniji i sa 13 patenata na 100 članaka relativno dobro su im izbalansirana osnovna i primenjena istraživanja.

Moji domaćini sa kojima sam mnoge od ovih detalja komentarisao, prof. Petar Franc Rogl sa Hemijskog fakulteta i prof. Mihel Zehetbauer sa Fizičkog fakulteta, dugogodišnji su saradnici koji sa različitih aspekata razmatraju problem dobijanja i karakterizacije nanostrukturnih materijala u ekstremnim uslovima… Dok obilazimo laboratorije njihovog novog kolege prof. Aleksandra Bizmarka, koji je tu zahvaljujući nedavno podstaknutim programima „mobilnosti“ i olakšanog kretanja i komunikacije istraživača koji imaju velike projekte Evropske unije, razgovaramo o svim pogodnostima ovog novog sistema rada. On lagano prenosi svoju istraživačku opremu i saradnike, kojih je bar dvadesetak sa Imperijal koledža iz Londona, na Univerzitet u Beču, da bi nastavio rad u oblasti novih polimernih i nanokompozitnih struktura. Taj sistem, koji se pokazao veoma uspešnim u SAD, po kom je glavni istraživač „vlasnik“ kompletnog programa koji uključuje opremu i saradnike ostvarene kroz realizaciju tog projekta, i da ih može preseliti u drugu istraživačku jedinicu, naravno uz saglasnost odgovarajućeg finansijera, sve više uzima maha i u Evropi, jer omogućava da se poveća efikasnost i prevaziđu nedostaci koji postoje kod različitih naučnoistraživačkih i obrazovnih organizacija.

Razgovaramo i o još jednom njihovom značajnom poduhvatu – nedavno formiranom Institutu za nauku i tehnologiju Austrije, koji je smešten u Beču, sa potpuno novim sistemom organizacije, čiji je koncept nastao 2002. Prve istraživačke grupe, na bazi stalno otvorenog konkursa, započele su ovde sa radom 2010/2011. Institut je nastao po ugledu na poznate svetske institucije Rockelefer univerzitet (Njujork, SAD) i Weizmann institut (Rehovat, Izrael), kod kojih je aktivnost organizovana maksimalno efikasno kroz rad istraživačkih grupa koje neguju prvoklasna originalna vrhunska istraživanja od strateškog značaja. Ova istraživanja imaju i obrazovnu komponentu, kroz izradu doktorskih disertacija mladih istraživača. Shodno razvojnom planu, trenutno tridesetak istraživačkih grupa sa oko 200 naučnika iz 40 zemalja radi u Kampusu, a 2026. godine tu će raditi 90-100 grupa, sa oko 1.000 naučnika. Institut finansiraju Vlada Austrije i lokalne samouprave (pokrajinske vlade) sa budžetom, koji će, kada dosegne puno angažovanje, biti veći od 100 miliona evra godišnje. Na taj način, ovaj institut je na dobrom putu da postane jedna od vodećih istraživačkih institucija u svetu, sa izrazito međunarodnom reputacijom.

Ovi primeri pokazuju da i u malim zemljama mogu nastati vrhunska istraživanja koja doprinose rastu ugleda zemlje i ekonomskom prosperitetu. Približavanjem Evropskoj uniji, mnoga od ovih pozitivnih iskustava lakše bi se uvodila i kod nas.

Autor je profesor Univerziteta, predsednik Društva za istraživanje materijala Srbije