To što je Tomislav Nikolić uspeo tri puta da poljubi Kolindu Grabar Kitarović dolazeći na samit Brdo-Brioni glavna je tema senzacionalističke štampe u Beogradu, isto kao što se zagrebačka bavi silinom kojom je Džo Bajden zagrlio hrvatsku predsednicu. Priča o „tri poljupca po srpskom običaju“ lansirana je sa sajta Jutarnjeg lista, pa se potom „primila“ u medijima u Srbiji, dok se Zagreb mnogo detaljnije bavi Bajdenovim gestovima. Odnosno, navodima o obnovi američkog uticaja u regionu Jugoistočne Evrope i o najjačem prisustvu dosad od krvavog raspada Jugoslavije, kome samo još nedostaje da Šesta flota uplovi u Jadran.
Pri čemu, dolazak Džona Kerija u Beograd, sledeće sedmice na Ministarski savet OEBS, hrvatski analitičari vide kao znak nastojanja Vašingtona da umanji ruski uticaj u Srbiji. Pojedini hrvatski analitičari idu korak dalje, tvrdeći da su se ovako učestali dolasci najviših američkih zvaničnika na Balkan dešavali samo kad je bio rat. Svet jeste u nekoj vrsti eskalirajućeg sukoba za koji se još traži odgovarajući termin, ali najviši američki zvaničnici i ranije su posećivali region. I to po pravilu u regionalnim turnejama od Prištine do Zagreba i Ljubljane, tako da je pre reč o iskazivanju zainteresovanosti nego o pitanju uticaja. Uostalom, koja od zemalja čiji su predsednici bili na samitu Brdo-Brioni ne smatra sebe američkim saveznikom? Doduše, može se govoriti o čvrstini savezništva, posebno kada tu reč ističe Vesna Pusić, naglašavajući da Hrvatska godinama usko sarađuje sa SAD.
Kad je reč o Srbiji, prema saopštenju iz Nikolićevog kabineta, Bajden je naglasio podršku regionalnoj politici Beograda i pozitivan odnos prema migrantskoj krizi. I istakao poseban značaj regiona za SAD. Ostali učesnici skupa su, poput Boruta Pahora, pak naglasili koliko je perspektiva članstva u EU i NATO važna za stabilnost regiona.
Ali, uprkos svim diplomatskim i manje diplomatskim gestovima, kao i uspešnom poziranju na grupnoj fotografiji, stabilnost regiona je na ivici vrenja. Da li treba podsećati da je u Makedoniji institucionalna kriza, da je vlast u Crnoj Gori pod pritiskom opozicionih protesta, da je na Kosovu, koga Bajden nedvosmisleno smatra državom u punom kapacitetu, parlament u blokadi, da je BiH u godini obeležavanja dve decenije Dejtona pod stalnim najavama referenduma u RS.
U svetlu takve političke realnosti jedino osvežavajuće deluje Bajdenova šala da je u ovoj zemlji prvi put bio dok je Tito bio živ. Pošto to ne da više nije ta zemlja nego ni ta istorijska dimenzija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
