Ocenjen kao najvažniji skup političke agende regiona u ovoj godini, Bečki samit je, tvrdi Goran Svilanović, „nastavio da nosi baklju proširenja EU“. U uspehe ove nedelje održanog skupa u glavnom gradu Austrije ubrajaju se ne samo najavljeni projekti pomoći za gradnju saobraćajnih deonica koje povezuju Srbiju, Kosovo, Albaniju, Makedoniju, BiH i Crnu Goru, već i „komponenta civilnog društva“. Reč je diskusijama u organizaciji NVO iz regiona, od kojih je najznačajnija TV debata Vučić-Rama, koju će publika u Srbiji videti u ponedeljak na RTS.
Izveštači bi rutinski dakle rekli, svega je tu bilo pomalo. Muzike članova Bečke filharmonije na otvaranju, fudbala na stadionu Austrija, gde je u meču političara pomoćni sudija bio Dačić, a zajedno u timu igrali su ministar Antić, Tači i Mustafa, visoke politike materijalizovane u dve jake pres-konferencije. Jednoj na kojoj je srpski šef diplomatije demonstrirao svoju verbalnu veštinu po pitanju migranata, i drugoj na kojoj je Vučić istupio kao predstavnik regiona pored dva kancelara – Nemačke i Austrije, i visoke predstavnice Mogerini.
Kao što je i najavljivano, samit je prošao u znaku nadolazeće migrantske krize u Evropi, s tim što je posebno tragičnu senku bacilo smrt više desetina migranata, koji su se ugušili u kamionu na istoku Austrije. Ono što bi za nas trebalo da bude bitno, jeste da šta god ko mislio o sadašnjoj Evropi i svetu, ovo je bio prvi veliki evropski skup, nakon mnogo vremena, na kome je Srbija igrala jednu od glavnih pozitivnih uloga. Vučić i Dačić su i po pitanju priliva migranata, i po pitanju saradnje sa Prištinom, Tiranom i Sarajevom, mogli da nastupe sa opipljivim rezultatima – od dogovora u Briselu, podrške pomirenju u regionu, do humanog tretmana izbeglih sa Istoka.
Čak je i kancelarka Merkel, u stilu stroge, ali pravedne profesorke, rekla da iako pismeni zadatak još nije pogledala, odnosno analizirala sporazume Beograda i Prištine, deluje kao da je gradivo savladano. I što je još važnije, da kriterijumi za ocenu, odnosno uslovi za otvaranje poglavlja neće biti menjani, odnosno neće biti dodatnih zadataka.
O iskrenosti namera i motiva i u Beogradu, i u Briselu i Beču može se naravno, beskrajno diskutovati, kao i o tome, koliko će region od najavljenih para iz EU zaista i dobiti, i koliko je gradnja saobraćajnica uopšte ekonomski isplativa. Kao i o tome, da li će Srbija krajem decembra ili početkom januara otvoriti prva pregovaračka poglavlja sa Unijom. Ali, sva te teme ne umanjuju značaj samog događaja, kao ni političku energiju, koju pre svega Berlin ulaže na Balkanu, niti činjenicu da u Beogradu vidi ključni faktor za regionalni mir. I to koliko god da je taj mir krhak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
