Neprimereno je bilo slavlje, već poznata novinarska fraza, posle večitog derbija u svlačionici ekipe Partizana u kome je uzeo učešće i mladi trener tog fudbalskog tima Aleksandar Stanojević. Jedino što je nejasno u tom događaju jeste kako je taj snimak dospeo do televizije, ko ga je pustio u program i ko ga je snimio.
A jasno je da mladost i emocije ne mogu biti opravdanje za grubo vređanje rivala, primitivizam i diskriminaciju romske nacionalne manjine kroz izrazito vulgarne navijačke pesme. Svakome ko hoće da sluša i da čuje, poznato je kakve uvrede upućuju navijačke grupe jedne drugima. To ne čuju samo sudije, delegati i sportski komentatori televizije. To što se čuje na našim fudbalskim stadionima i halama na košarkaškim utakmicama moguće je samo kod nas u Srbiji. Uvrede koje se upućuju igračima, navijačima i jednom narodu – Ciganima, odnosno Romima, najblaže rečeno je nedopustivo, a dolazi iz zločinačkog arsenala ustaške države NDH kada je Srbima, Jevrejima, Ciganima i psima bio zabranjen ulaz u sve javne objekte.
Ustaški pokret doživljava svoju „renesansu“ 70-ih godina prošlog veka kroz Maspok i tada se iz pomenutog arsenala pojavljuju parole upućene srpskim klubovima skandiranjem Cigani, Cigani…. prvo u Zadru, Šibeniku, Splitu i Zagrebu da bi se nažalost prenelo i uspešno presadilo u Beograd i celu Srbiju.
Da igrači Partizana ne misle isto kao i njihovi navijači ne bi se desilo da bivšem igraču Crvene zvezde, a danas jednom od najboljih košarkaša Evrope, na utakmici Partizan – Efes pilsen navijači Partizana vulgarnim skandiranjem vređaju Igora a da mu niko ne pruži zaštitu, ni trener Partizana (D. Vujošević), ni sudije, ni delegat, ni službena lica niti bilo koji igrač Partizana koji ga dobro poznaju, bave se istim poslom od kojeg i žive.
Milane, ustašo! Trese se Pionir u Beogradu, a upućeno je košarkašu Crvene zvezde Milanu Guroviću, koji ne sme da putuje u Zagreb i igra protiv Cibone zato što na ruci ima istetoviran lik Draže Mihajlovića. Pa gde je tu logika? Ili, bože oprosti im jer ne znaju šta govore.
Da li je moguće da u upravama klubova Partizana ni među igračima nema ličnosti koja će da postupi ljudski, sportski i viteški uzme protivnika u zaštitu i omogući mu ravnopravno nadmetanje na terenu u veštini, umeću, brzini i snazi u granicama poštene igre.
Ovakvi izgredi treba da zamisle sve odgovorne institucije društva; ministarstva sporta, kulture i obrazovanja, jer Evropa uporno osluškuje i gleda sve što se događa kod nas, u Srbiji. Čudno je i to da niko od poslanika romske nacionalnosti u parlamentu Srbije nije postavio pitanje diskriminacije romske nacionalne manjine.
Događaj kakav se zbio u svlačionici fudbalera Partizana i slični (na košarci) udaljavaju mnoge prave ljubitelje sporta sa naših stadiona. Zato naše sportske saveze, pre svega fudbalski, ne treba da čudi mala poseta na fudbalskim utakmicama osim nekoliko derbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
