Na prvoj stranici nedeljnog izdanja za Vojvodinu, jednog od dva dnevna lista koja još liče na novine, objavljen je intervju s ministrom spoljnih poslova Ivanom Mrkićem sa sledećim podnaslovom: „Kroz takvu vrstu službe, Tito je prvi u celom svetu znao da je Bembela pao“. Čitalac koji nije čuo za tog „Bembelu“ traži objašnjenje u tekstu, ali i tamo nalazi samo navedenu rečenicu.
Pre nego što je sve otišlo dođavola, „Bembela“ ne bi mogao da se pojavi ni na poslednjoj strani palanačkih novina. Korektor bi, kao poslednja linija odbrane, stavio znak pitanja i pitao prvo kolegu, a onda nekog nadležnijeg. Tačnije, pre tridesetak godina „Bembela“ nikad ne bi stigao do korektora. Ne bi stigao ni do lektora. Bio bi primećen i uklonjen ranije. Novine i danas, kao i pre tridesetak godina, imaju glavne urednike, njihove zamenike i pomoćnike, urednike rubrika i dežurne urednike. Imaju i novinare.
Pre trideset ili četrdeset godina, uz sve mane onih vremena i ondašnjih novinara, nije bilo moguće ni da najstarije dnevne novine objave da je među najčitanijim knjigama u Italiji – „Apokalipsa“ od Đovanija.
Kao i nekadašnji novinari, i današnji nastoje da što vernije služe vlastima. Nekadašnje vlasti su, osim poslušnosti, tražile i znanje. U vreme instant diploma, vikipedije, fejsbuka i tvitera znanje je postalo suvišno. Važno je da novinari i urednici smatraju da služe državi i narodu time što se bestidno ulaguju Koštunici, Tadiću, Nikoliću, Vučiću, Mrkonjiću…
Kad jedna zemlja i društvo odu dođavola, „Bembela“ nije izuzetak, nego pravilo. Kako u novinarstvu, tako u politici, školstvu, zdravstvu, građevinarstvu. „Bembela“ na prvoj stranici novina svedoči samo o novinarsko-uredničkom neznanju, nemaru i aljkavosti. Bembelizacija svih ostalih delatnosti ostavlja pogubne dugoročne posledice.
Objašnjenje: Bembela je Ahmed Ben Bela, nekadašnji predsednik Alžira; Đovani je apostol Jovan; Apokalipsa je Otkrovenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
