Branislavljevo jevanđelje štanglom

Izgleda da takvo pravilo ne izostaje ne samo u dramaturgiji već i u kriminogenoj društvenoj stvarnosti. Protojerej Branislav Peranović je okrivljen za zločin ubistva „štićenika“ svoga „centra“ za lečenje od narkomanije, tako što ga je, zbog navodnog unošenja droge u ovo isceliteljsko svetilište, smrtonosno udario metalnom štanglom u glavu.

Sve dok se slučaj legitimno ne istraži, izlišan je svaki kriminološki komentar, ali se pre ičega dokazanog mora postaviti suštinsko pitanje: zašto se tri godine zataškavao i bio sasvim skrajnut slučaj alternativnog iscelitelja sveštenika Peranovića iz Crne Reke, koji je tada poprimio veličajnu medijsku pozornost! Podsećam da je Peranović gostovao i u emisiji Utisak nedelje i ostalim prestižnim autorskim medijskim prezentacijama. Skromnost mi ne nalaže da ne izjavim kako sam se u svojim tadašnjim kolumnama među prvima oglasila protiv batinaške „metode“ lečenja bolesti zavisnosti, uprkos polemičkim sadržajima delimičnog roditeljskog odobravanja tadašnjoj ustanovi Crna Reka pod pokroviteljstvom dotičnog sveštenog lica. Brzinom fenomenološke prolaznosti svake senzacije i ovaj ekskluzivno zabrinjavajući slučaj je pao u zaborav sve dok se nije dogodilo formalno još uvek neistraženo ubistvo. Obdukcija će utvrditi kako je smrt nastupila, a istraga krivicu…

Dakle, očekivano, puška je opalila u trećem činu. Peranović je osnovao drugi centar iselivši se iz oblasti Crne Reke i nastavio po ustanovljenom modelu. Ishod je smrt štićenika i više tu nema mesta nikakvoj Čehovljevoj pušci iz trećeg čina jer se zločinački krug zatvara. Kao u logorima maljem, tako je u „centru“ štićenik ubijen udarcem u glavu, rukom sveštenog lica Branislava.

Veoma je indikativna nekadašnja delimična podrška roditelja dece obolele od zavisnosti koja je otvorila polemičke priče o borbi protiv ove društvene pošasti, ali, uprkos sporadično intoniranim stavovima, sveštenik Branislav nije bio procesuiran, već je, štaviše, i unapredio svoj humanitarni biznis na drugoj srpskoj lokaciji. Povodom ovog slučaja Srpska pravoslavna crkva se sporadično oglašavala, formalno mlakim komentarima, sve do ovog trenutka kada je metalnom štanglom usmrćen mladić koji je imao ozbiljne probleme sa drogom. Lično nemam nikakvu empatiju prema odbrani narkomanske pošasti, čak ni patetičnu empatiju prema njenim žrtvama, pošto mi nedostaje u iskustvu. A o onome što se ne poseduje u iskustvu ne može se emocionalno odnositi. No, pouzdano tvrdim da je trogodišnja pauza zaborava na slučaj sveštenika Branislava Peranovića jedan od najvećih propusta pravosuđa, policije, države, društva i crkve. Sve to skupa oblikuje metalnu štanglu kojom je štićenik lišen života. Nije u pitanju prevelika i fenomenološka moć nekakvog, možda psihopate, oca Branislava ili misija istog tog oca s idejom isceliteljske vrline. U pitanju je murdarski društveni nemar u odnosu na pojave koje su epifenomeni tzv. relevantne zbilje, te se tretiraju kao marginalni, što se u praksi obelodanilo s tragičnim ishodom.

Na nivou mentaliteta razara dokument o relativnoj „komšijskoj“ lojalnosti spram sveštenika Branislava, kao što je onomad na nivou mentaliteta naše primitivne i ne samo ruralne sredine fascinantno odjeknuo komentar o retardiranoj čedomorki za koju je znalo selo, ali nije htelo „da se meša u tuđa posla“. Markantno je da je proti Branislavu izrečen pritvor od 48 sati, dok se za određene finansijske malverzacije pritvor izriče i po 60 dana!

Nekako vremenski koincidentno dogodio se i novosadski fašistički slučaj sprečavanja romske dece da ulaze u prestižni hram brze hrane pod naslovom „Mc Donalds“. I negde daleko, na nekoj destinaciji potpuno Srbima nepoznatoj dogodilo se da su roditelji iz trogodišnje devojčice uz ritual „isterivali đavola“ i tako je usmrtili….

Ko je bio zadužen da se pozabavi slučajem Peranović tokom tri godine, od medijski obelodanjenog batinjanja u Crnoj Reci – ostaje nepoznanica. Ta nepoznanica je jednako odgovorna za smrt mladića kao i sam okrivljeni. Ukoliko se o ovom slučaju ne oglasi Njegova svetost patrijarh Irinej, džaba mu mandat!