Nije mnogo prošlo od najave da će u Hagu biti osnovan sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kad je usledio odgovor Kosova. Ovaj put reč je o crvenoj poternici Interpola koju je Euleks raspisao za bivšim oficirom bezbednosti Vojske Jugoslavije Momirom Stojanovićem, poslanikom naprednjaka i predsednikom Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti, koji je sa još 16 građana Đakovice optužen da je 1999. na Kosovu i Metohiji počinio zločine nad albanskim civilima.
Stojanović je zatražio zaštitu države, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da Srbija ne priznaje nikakav sud u Đakovici koji raspisuje poternice za navodne ratne zločince. Nešto slično je pre njega rekao i Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji smatra da odluku o poternici za Stojanovićem treba gledati kroz pritisak Zapada na Prištinu da usvoji zakon o formiranju specijalnog suda za zločine OVK.
Političko prepucavanje Beograda i Prištine nije ništa novo. Problem u ovoj priči je upravo to što je Srbija po Briselskom sporazumu, čija je ustavnost upitna, priznala kosovsko pravosuđe i njegove nadležnosti. A ovo je jedan od rezultata. Drugim rečima, zvanični Beograd je baš Briselskim sporazumom dao legitimet Prištini i kosovskom pravosuđu da ovako rade. Druga je priča da li će srpski državni organi postupiti po poternici, kao i da li će druge države u koje Stojanović bude eventualno putovao odlučiti da ga privedu, baš kao što se svojevremeno dogodilo jednom od komandanata OVK Agimu Čekuu. Na tome će se, uostalom, i proveravati kredibilitet kosovskog pravosuđa, ali i Srbije kao države.
Nesporno je da Srbija mora da ide ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali je isto tako jasno i da Srbija nikad neće priznati kosovsku nezavisnost. To je politika. Život je izvan fokusa politike i političara, pa je otud i moguća ovakva apsurdna situacija da Srbija priznaje Briselski sporazum, ali ne i akte koji iz njega proizlaze.
Istovremeno, činjenica je da kosovsko društvo, baš kao ni srpsko, ni danas, 16 godina od završetka sukoba na Kosovu, nije u stanju da se otrgne od ratne prošlosti i da prizna da su pripadnici njihovih vojnih i policijskih jedinica činili zločine. Kosovu su za to bili potrebni međunarodni tužioci i sudije, a Srbiji pritisak Zapada da bi počeo da procesuira ratne zločine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
