Po skoro nepodeljenom mišljenju majske poplave u Srbiji su najveća elementarna nepogoda i prirodna katastrofa koja je zadesila Srbiju u njenoj istoriji. Ipak, treba napomenuti da u Srbiji nisu padale monsunske kiše, već naša uobičajena balkanska kiša i to ukupno 72 časa. Profesor na Fakultetu za bezbednost rekao je na televiziji da je Noje bio prvi spasilac u vanrednoj situaciji, ali da je on svoj brod počeo da gradi pre nego što je kiša i počela da pada. To je izvanrendna metafora koja objašnjava poplavu u Srbiji. Povodom velike katastrofe koja je zadesila Srbiju prosto se nameće nekoliko refleksija:
Pored trodnevne kiše uzrok ovako velikih poplava su neobezbeđena korita malih, nešto većih i velikih reka; zapušteni kanali, loša kanalizacija, improvizovane septičke jame, divlja gradnja. Ljudi su pravili kuće gde im padne na pamet bez procene stručnjaka, bez građevinskih i bilo kakvih drugih dozvola. Kada nekima od njih klizišta ili podzemne vode sruše kuće kao da je kriva država. Na čelu izuzetno važnih resora poljoprivrede, građevine i saobraćaja u poslednji desetak godina bili su nekompetentni i u svakom pogledu nesposobni ministri.
Lokalna samouprava u Srbiji u glavnim segmentima, takoreći, ne funkcioniše. Gradonačelnici su uglavnom birokratske figure koji se odmah po dolasku na vlast okruže sa tri prstena obezbeđenja, tako da im građani ne mogu da priđu. Nemaju planove za odbranu od elementarnih nepogoda, nemaju civilnu zaštitu, ne vode računa o obezbeđenju i regulaciji vodotokova, sprečavanju divlje gradnje, čišćenju kanala i čitavom nizu drugih komunalnih delatnosti. Suprotan primer su, na primer, građani i uprava Golupca na Dunavu, koji su posle poplave 2006. godine angažovali nemačku firmu, platili pet miliona eura, koja im je izgradila montažni bedem i sada su spokojni od bilo kakve poplave.
Televizijska voditeljka u jednoj emisiji pitala je ministra odbrane zar je bilo potrebno da se u spašavanje ljudi, imovine, uključe sve specijalne jedinice vojske i policije i da se za komandanta odbrane Šapca postavi načelnik Generalštaba vojske Srbije, general Diković. Smatram da je uključenje svih potencijala vojske i policije i postavljanje generala Dikovića za komandanta Šapca pravi potez i pun pogodak i da toga nije bilo, posledice bi bile mnogo teže. Vlada je takođe u pravu i kada je neke aktuelne ministre skrajnula i marginalizovala njihovo učešće u vanrednoj situaciji, jer bi njihov angažman samo pogoršao i onako izrazito tešku situaciju.
Ova ogromna nesreća ipak je „korisna“ jer je pokazala da Srbija ima kompetentne stručnjake i sposobne ljude u mnogim oblastima, kao što su inženjeri u EPS-u i „Kolubari“, zatim meteorolog Nišavić, jedan hidrolog čije ime ne znamo, zamenik komandanta helikopterske jedinice MUP-a, koji je mladolik, pristojan i prijatan čovek i koji se smireno i jednostavnim rečima obratio ugroženim, zatim komandant Rečne flotile vojske Srbije, čiji su vojnici spasli dve devojčice koje su ispale iz čamca, čak i njihovu lutku, profesor Fakulteta bezbednosti Kešetović, mladi političar Nikodijević, funkcioner Grada Beograda i mnogi drugi pametni, skromni i autentični ljudi.
Veliki kvalitet buduće Srbije predstavljaju mladi i lepi ljudi, anonimni studenti DIF-a i Likovne akademije, a posebno mlade, šarmantne, osetljive, otmene, ukusno obučene, izuzetno pismene, elokventne i pametne reporterke RTS-a, koje su se javljale sa lica mesta. Zaslužile su da se spomenu njihova imena: Milica Jevtić, Ivana Miljković, Sanja Dragićević, Ružica Ranković, Ivana Božović, Biljana Jovičić, Sanja Ljubisavljević, Tihana Bajić, Bojana Mlađenović, Marija Popović, Sunčica Orašanin. Dakle, za Srbiju ipak ima nade, jer kako je napisao poznati pesnik, domovina se brani lepotom, čašću, znanjem i lepim vaspitanjem.
Autor je advokat iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
