Šta je smisao ovolike političko-medijske pripreme obeležavanja 20. godina u Srebrenici? Odavno srpska diplomatija nije pokazivala ovoliki nivo aktivnosti, barem prema domaćem javnom mnjenju, kao povodom predstojećeg usvajanja dokumenta u SB UN, na sednici o BiH 7. jula. Situacija se, barem kako je to objasnio ministar Dačić, menja iz sata u sat. Koliko prethodne noći po evropskom vremenu u UN je primljen i četvrti nacrt, koji je, tvrdi Dačić, bliži drugom ruskom, nego prvom britanskom, i trećem umekšanom predlogu. Ako se ne postigne saglasnost, smatraju analitičari, moguće je da forma dokumenta bude predsedničko saopštenje SB, a ne rezolucija. S tim što je zasad najmanje verovatan ruski veto.
Ako se može uzeti da je Beogradu stalo da podupre entitet RS u BiH, procenjujući da bi preveliko insistiranje na terminu srebreničkog genocida dalo osnova za suženje nadležnosti Banjaluke, i dalje ostaje pitanje šire slike. U toj široj slici, desni krugovi vide da stavljanje srebreničke godišnjice u fokus domaće javnosti služi za prosto odvraćanje pažnje od nadolazećeg Brisela 2. U krajnjim tumačenjima tvrdi se da će uslov Srbiji za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU biti indirektno priznavanje kosovske nezavisnosti u završnom dokumentu, nakon ZSO, telekomunikacija, Parka mira i podele energetskih postrojenja.
Međutim, ako se promeni tačka posmatranja, i ako se u fokus stavi međunarodna situacija, slika se hologramski menja. Iz drugog ugla se, naime, tumači da je Brisle 2 već dogovoren, da se samo očekuje pritisak Berlina na Prištinu da se stvar finalizuje, a da će glavni uslov Srbiji biti usklađivanje spoljne politike, odnosno sankcije Rusiji. Te, prema tome, sadašnja združena diplomatska ofanziva Beograda i Moskve u SB UN prestavlja osnov za odbijanje tog budućeg uslova, ako ga bude naravno.
U prilog gledanju koje podrazumeva dublje odnose velikih sila je i poslednje medijsko otkriće holandskog Alhemajne dahblada. Pozivajući se na izjavu učesnika, i dokumenta kojima je istekao rok za tajnost, list tvrdi da vlada u Hagu nije znala da su u julu 1995. SAD, Britanija i Francuska tajno opozvale vazdušne udare na srpske snage, koji je trebalo da budu podrška i holandskom bataljonu, koji je štitio Srebrenicu. U očekivanju da se Vlada Srbije izjasni i o četvrtom nacrtu, i još više u očekivanju posete Angele Merkel Beogradu, neposredno nakon glasanja u SB UN, ljudski i moralno bi bilo ishod, kakav god bio, ne prikazivati kao političku pobedu. Ako se istinski želi pomirenje, što reče Dačić.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
