Cinizam i zabrane

Ispostavilo se da Vlada nije imala dovoljno hrabrosti (ne treba zaboraviti da najveći broj mesta ima DS), uprkos informacijama koje je dobijala od policije i bezbednosnih službi da se spremaju rušilački nemiri pod nazivom „Beograd u plamenu“, pa je vruć krompir uvalila ministru policije Ivici Dačiću. A on je nakon što je odlučio da zabrani sva okupljanja, obelodanio kako su huligani planirali da naprave haos. Vrhunac je svakako ideja da se otme autobus gradskog saobraćajnog i da se „samoubilački“ uleti među šetače na Paradi ponosa da bi bilo žrtava.

Dačićevo razmišljanje je, na prvi pogled, sasvim racionalno – lakše je zabraniti skup potencijalnih 500 – 1.000 šetača, nego ih sa 5.000 policajaca zaštititi od 11.000 agresivnih huligana, koji su pritom naoružani bejzbol palicama i ko zna još čime sve ne. Problem je, međutim, drugačiji i dalekosežniji. Država koja nije u stanju da obezbedi svim građanima osnovna ljudska prava – pravo glasa, veroispovesti, mišljenja i protesta, i nije demokratska država. A Evropska unija i SAD će svakako imati ovo na umu kad se budu određivali prema daljim koracima Srbije ka EU i prema tome da li je žele u društvu modernih demokratskih država.

Ono o čemu vlast treba da se dobro zamisli jeste stepen mržnje i ksenofobije u društvu, koju šire i vladajuće stranke i političari. A društvo koje se zatvara u sebe neizostavno se urušava, upravo zbog ignorancije prema spoljnjem svetu. Drugim rečima, gubi korak. Srbija je korak sa svetom izgubila još 1991. učešćem u ratovima „u kojima nije učestvovala“. Svet je za to vreme otišao daleko, a mi mu nismo ni blizu. Bolje za svet, loše za nas.

Sad se političari, naročito demokrate, ubiše da dokažu da država nije kapitulirala zbog ove zabrane i da se država ne plaši huligana. Možda i nije kapitulirala u pravom značenju te reči, ali je po ko zna koji put pokazala, ne samo nemoć, nego i vrhunski cinizam. A prema kome drugom nego prema sopstvenim građanima, kojima je garantovala sva prava, pa i ovakve manifestacije kao što je Parada ponosa. Što se vlasti tiče, ona će odgovor na pitanje šta građani misle o njoj dobiti ubrzo. Na izborima. Kako izgleda, slabo će vredeti obećanja i posipanje pepelom.