Dama bez trenerskih mana

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 To je bilo evidentno i tokom Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Rumuniji, kada je bila vrlo kritična, uprkos trijumfima koji su nagoveštavali nešto veliko, nešto što nijedna generacija nije uspela od osamostaljivanja Srbije. „Nema razloga da ovde stanemo, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ne bismo pokušale da napravimo nešto veće“, smatrala je Maljkovićeva nakon trijumfa i briljantne partije njenih izabranica u četvrtfinalu protiv selekcije Turske. Koliko je bila u pravu pokazao je krajnji rezultat, pozicija da se srpske dame bore za zlato i direktan plasman na Olimpijske igre u Riju 2016.

Trenerski gen nasledila je od svog oca, čuvenog Božidara Maljkovića, vlasnika četiri evroligaška trofeja, čoveka koji je na prostoru bivše Jugoslavije oformio najbolji tim svih vremena, ekipu Jugoplastike, koja je tri puta uzastopno bila prvak Starog kontinenta. Već sa 16 godina dobila je priliku da se oproba u trenerskom poslu, u jednom francuskom klubu za koji je u to vreme nastupala kao igračica. Po povratku u Srbiju napravila je malo čudo sa KK Ušće. Vodila je sve mlađe selekcije, a zatim je preuzela prvi tim, koji je za dve godine iz Srpske lige uvela u elitni rang takmičenja tadašnje SCG.

U seniorskoj košarci, suočena sa činjenicom da je od mnogih igračica u timu bila mlađa, istakla se izuzetnim mentalnim sklopom, velikim znanjem, ali i pravim pristupom – insistirajući na svakodnevnim razgovorima, i uspela je da nametne autoritet koji nikada nije bio okrnjen, pogotovo ne u reprezentaciji. Nakon brojnih titula sa Hemofarmom i Partizanom preuzela je mesto selektorke ženske reprezentacije Srbije, a veliku podršku u tome imala je od strane Dragana Đilasa, predsednika KSS. Uspela je da vrati u reprezentaciju devojke koja su raznim izgovorima godinama unazad izbegavale nacionalnu selekciju. Marljivim radom vratila je i veru igračicama da mogu napraviti nešto veliko, pomirila je sujete i u prvi plan stavila rezultat reprezentacije.

U ocu Božidaru uvek je imala najboljeg savetnika, ali je redovno isticala da joj se nikada nije mešao u trenerski posao. Ponosna je na poreklo porodice Maljković, koja je iz Like, tačnije Otočca, odakle je njen otac došao u Beograd. Rođena je 26. septembra 1981. u prestonici Srbije. Tečno govori francuski i i engleski jezik, a trenutno je i trener francuskog Liona.