Datumske iluzije

Srbija čak 50 odsto svog izvoza plasira u zemlje Unije, što dovoljno objašnjava značaj koji ima ujedinjeno tržište. Verovatno zbog toga, danas, kada se Srbija konačno probudila sa datumom (ili nije, već zavisno od tumačenja briselsko-berlinske odluke) mnogi se nadaju kardinalnoj promeni u srpskoj ekonomiji. Očekuje se dolazak investicija, otvaranje pretpristupnih fondova, obnova posustalih infrastrukturnih radova, pad zaposlenosti, rast izvoza i tome slično. Ali, razum nalaže da se euforija stiša, a privredne posledice dobijanja datuma pogledaju u širem političko-ekonomskom kontekstu.

Prvo u tom sagledavanju jeste pitanje realnog značaja našeg približavanja EU. Posmatrano dugoročno, efekat je veoma bitan, jer put ka Uniji podrazumeva jačanje političke stabilnosti, uvođenje savremenih zakona, usvajanje uobičajeno prihvaćenih vrednosti… Nizak politički rizik je bitan za dolazak krupnih stranih investitora, koji planiraju da se ovde duže zadrže. Ali, ti investitori neće odustati od dolaska ako Srbija u januaru ne počne pregovore. Ako budu odloženi. Kao što Telenor, Mobilkom, Ju-es stil, Bol pekidžing, Jura, Fijat, Majkrosoft, Intel, Beneton, Lafarž, Delez i svi drugi nisu odustali od našeg tržišta ni kad je Srbija bila mnogo dalje od datuma.

Investitorima nije bitno da Srbija počne pregovore, da završi pregovore i da postane član Unije za pet, 10 ili 20 godina. Bitno im je samo da idemo ka EU. Da kao društvo postignemo saglasnost da želimo da budemo normalna država i da u skladu s tim uredimo sopstvene odnose. Ako ovde ne bude korupcije, a bude vlast zakona, ne bude birokratskog lavirinta, a bude sposobnih i vrednih ljudi, biće i investitora. Dobijanje datuma za pregovore neće nam automatski otvoriti vrata ispred kojih čekaju brojni ulagači da pohrle ka nama.

Još su dva pitanja bitna. Pretpristupni fondovi jesu važni. A koliko, tek ćemo videti, jer EU tek treba da usvoji budžet koji će pokazati koliko će novca Srbija dobiti. U svakom slučaju, reč je o milionima, a ne o milijardama evra. Najvažnije je, naravno, tržište EU. Srbija sada uživa brojne povlastice, najčešće u vidu bescarinskog izvoza u Uniju, uz pravo zadržavanja uvoznih carina. Kako prolazi vreme, smanjivaće se uvozne carine, što je logično, ali i problematično. Srbija, naime, nije uspela da iskoristi izvozne preferencijale, odnosno da proda makar veći deo iz dobijenih kvota i da ojača svoju ekonomiju. A to je već naš problem, a ne evropski. I nema veze s datumom.