U većini rasprava o rezultatima predsedničkih izbora previđa se činjenica da je biračima u drugom krugu nuđeno gotovo isto. Tadić je nastojao da se što manje razlikuje od Nikolića.
Pored Jeremića, Dulića i Petrovića, s kojima nema neizvesnosti, nudio je Dačića, Palmu i Čanka, s kojima takođe nema neizvesnosti. Pošto mu se činilo da je to malo, dodao im je Dodika i Kusturicu. Ko ima njih, glasila je poruka, ima blagoslov Dobrice Ćosića. Sasvim dovoljno da se ne ide na biralište, ili da se prvi put, iz inata i besa, glasa za Nikolića.
Jer, s Nikolićem i njegovom ekipom nije ni bilo neizvesnosti. On ne krije da je desničar, nacionalista (ne šovinista), rusofil i da mu ništa od toga ne smeta da se zalaže za nastavak – i dosad izuzetno sporog – približavanja Evropi.
Tadić je sve vreme nastojao da se prikaže kao veći i dokazaniji Evropejac od Nikolića, a nije prestajao da se ulaguje protivnicima građanske, liberalne i proevropske Srbije.
Nikolić je pridobio one na koje je računao. Nije pokušavao da se dopadne onima kojima se dosad nije dopadao. Tadić je odbio nekoliko stotina hiljada onih koji su u prošlosti glasali za njega, jer oni, ipak, znaju da razlikuju (truli) paradajz od jabuke. Znaju šta znači svrstavanje za Dodika i Kusturicu i ne osećaju potrebu da budu na toj strani.
P.S. Dačićev skorašnji odlazak u Banjaluku po Dodikov blagoslov samo potvrđuje prethodne redove
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
