Dete Dragačeva

– Moje opredeljenje bilo je klasična muzika, ali deo mene nikada nije otišao odavde. Profesija me je vodila po svetu, upoznala sam kulture svih kontinenata koje su me obogatile, ali ako sam i postala „građanin sveta“, onda je to zato što nikad nisam prestala da budem ono što jesam – dete Dragačeva, deo ovog podneblja. To je ono što sam sa ponosom nosila kao znamen, kao zaveštanje kud god da krenem – izjavila je jedna od najpoznatijih posleratnih srpskih operskih pevačica, koja je u Guči imala i svoj prvi koncert – za Kolo srpskih sestara pevala je pesmu „Hladan vetar poljem piri“.

Radmila Bakočević, rođena Vasović, rodom je iz gučanskog sela Viča. Školovala se u Guči, Čačku i Užicu. Zahvaljujući talentu za muziku, karijeru učiteljice u Tutinu zamenila je muzičkim školovanjem u Beogradu i u milanskoj Skali. Na beogradsku Muzičku akademiju, na kojoj je diplomirala u klasi profesora Nikole Cvejića 1956. u ulozi Mimi u Pučnijevim „Boemima“, a potom i magistrirala, kasnije se vratila i kao pedagog, a jedno vreme bila je i rektor.

Tokom višedecenijske karijere širom sveta pevala je gotovo sve vodeće sopranske uloge lirsko-dramskog faha. Priča se da je Belinijevu „Normu“ pevala više puta i od legendarne Marije Kalas. Ravnopravno sa operskom karijerom negovala je i koncertno pevanje – oratorijume, nemački, francuski i ruski lid, pesme jugoslovenskih kompozitora. Lista svetskih dirigenata i pevača sa kojima je sarađivala je predugačka za ovaj „mini-portret“.

U Beogradskoj operi Narodnog pozorišta, u kojoj je pevala 43 sezone, od februara 2010. vodi Operski studio „Borislav Popović“, a veći deo sadašnjeg operskog ansambla čine njeni učenici. Uvek je tvrdila da njena muzička karijera nema nikakve veze sa pokojnim suprugom Aleksandrom Bakočevićem, visokim komunističkim državnim funkcionerom, za kog i danas kaže da joj je bio „velika podrška“. Sa njim ima ćerku Margaretu, koja je dobila ime po junakinji Gunoove opere „Faust“.