Premijer Aleksandar Vučić sopstvenim primerom pokazuje da ozbiljno misli kada kaže da rad treba da bude „naša glavna ideologija, osnova naše vere, naš zalog za svaku i svačiju budućnost“.
Osim što rukovodi vladom, vatreno promovišući program koji je zacrtao i zakazujući sednice kabineta čak i nedeljom i praznicima, putuje po svetu zarad istog cilja zvanično i neslužbeno i tako potiskuje u drugi i treći plan ministra spoljnih poslova i predsednika, premijer u poslednje vreme neumorno piše članke na temu reformi.
Za samo dva dana Vučić je napisao dva autorska teksta. Jedan je objavio na Tviteru i Fejsbuku – naravno gotovo istog trenutka prenela ga je u celini ili delimično većina medija – drugim je u novinama reagovao na savete koje mu je uputio slovenački ekonomista Jože Mencinger.
Dobro je kada najviši zvaničnici stoje javnosti na raspolaganju i kada su spremni da otvoreno govore o svom radu. Većina srpskih lidera posle 5. oktobra, manje ili više, bila je dostupna medijima. Ali kada je predsednik vlade medijski sveprisutan – primera radi Vučić je juče bio na naslovnim stranama četiri dnevne novine, ostale su indirektno najavile svoje rubrike o Vladi – makar govorio o očekivanim tektonskim promenama koje treba da rezultiraju preobražajem društva, on postaje tema, ne reforme rada i zakonitosti koje promoviše.
Kada se o reformama neprestano govori, pre ili kasnije neizbežno se postavlja – i treba da se postavlja – pitanje o raskoraku između retorike i politike, odnosno njenog sprovođenja. A taj raskorak postoji u svim „režimima“. Očigledna je namera premijera da svojom medijskom prisutnošću deluje društveno mobilizatorski. Zoran Đinđić svojevremeno je kao premijer, takođe u reformskom elanu, vodio kampanju – izgledalo je uspešno – „Srbija na dobrom putu“.
Vučić kao da pak u čitavoj stvari sopstvenu ličnost ili sudbinu postavlja kao prioritet. U isti mah piše kako se boji samo straha i kako bi mogao da „ostane napušten, ojađen i kriv“, te da zauvek „oslobođen sujete i patetike“ napusti „politički teren“. U ovakvom pristupu kombinovana je društvena drama sa ličnom i pitanje je šta odnosi prevagu.
Premijer kaže: „Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!“. Kraj takve odlučnosti, hiperosetljivost Vučića na ne baš brojne kritike, domaće ili iz inostranstva, osim što čudi, pobuđuje sumnju u proklamovani program.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
