Država da podstakne energetsku efikasnost

Potrebno je ubrzati sve ove pripreme, a smatramo da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i učinkovitija grejna tela.

Ova mera je po našem mišljenju najznačajnija, jer je i pre teških šteta od poplava preko 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno. Sada, kada je izvesno podizanje cena energije, kako zbog potrebe uvoza, tako i zbog izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.

Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva – građanima, kojima će pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu.

Istovremeno, bilo bi potrebno početi izradu alternativne energetske strategije za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, koja bi uzela u obzir obaveze koje proističu iz priključenja EU: dekarbonizacija, uvođenje značajnog procenta obnovljivih izvora energije i visok stepen energetske efikasnosti. To bi na najbolji način podržalo budućnost EPS-a kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu Jugoistočne Evrope, jer bi se EPS u značajnoj meri mogao preorijentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti. U tom kontekstu, CEKOR (Centar za ekologiju i održivi razvoj) oštro se protivi najavama privatizacije dela ili celine EPS-a u situaciji kada na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema ovoj kompaniji. Bez obzira na jasni pritisak MMF-a i drugih međunarodnih kreditora da se podignu cene struje i da se privatizuje među ostalim državnim sistemima i EPS, smatramo da se ne može govoriti o realnoj i za državu i društvo Srbije korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije, sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, i dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno učešćem otpadne biomase u termoelektranama kao prelaznim rešenjem.

U istom kontekstu, zapažamo da se na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme. Podsećamo da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi. U tom smislu podržavamo traganje za rešenjima koja bi uključila alternativne scenarije.

Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice