Etika i borba protiv korupcije

Prvo, čini se da je vlast shvatila da korupcija i generička krivična dela „zloupotrebe službenog položaja“, pre svega, spadaju u domen javne službe, a ne privatnog sektora. Tako je, čini se, sada odlučeno da se vlast protiv korupcije bori u javnoj administraciji, a ne u privatnim preduzećima. To je, naravno, sasvim ispravan zaključak, o kome je, međutim, u stručnoj debati u Srbiji i regionu već godinama pisano, pa se postavlja pitanje o tome da li iko u vlasti čita to što se piše, i zašto je trebalo toliko godina da se prema tim saznanjima i postupi.

Drugi element je konkretniji: Predviđa se ukidanje imuniteta državnih funkcionera, kada je reč o gonjenju za dela korupcije. Reč je o konstruktivnoj inicijativi, ali ona može dati efekta samo ako se primenjuje zajedno sa izvesnom „moralizacijom“ javne uprave, koja podrazumeva uvođenje etičkih kodeksa u javnu administraciju i angažovanje etičkih savetnika.

Korupcija je dobro obrađen fenomen u literaturi, i ona je pre svega problem integriteta javne službe, a ne krivično delo. Ona dela korupcije koja predstavljaju krivična dela samo su pet do deset odsto ukupne problematike korupcije. Čak i kada bi se gonjenjem, uz skidanje imuniteta, postigle osuđujuće presude za sve funkcionere koji su počinioci onih dela korupcije koja su krivična, ostalo bi 90-95 odsto sadašnje korupcije koju, iz različitih razloga, nije moguće krivično goniti.

Tri osnovna oblika korupcije, koja se danas obrađuju u zvaničnoj literaturi, predstavljaju nepotizam, kronizam i favorizovanje privatnih firmi. Nepotizam predstavlja korišćenje vlasti da se na odgovorne položaje u državi postavljaju srodnici. Kronizam je isto to, samo što se na položaje postavljaju prijatelji, kumovi i saveznici. Favorizovanje privatnih preduzeća je samorazumljivo. Ni nepotizam, ni kronizam ne spadaju u krivična dela.

Upravo su ove vrste korupcije osnovni problemi u Srbiji, od vrha do dna piramide vlasti. Stoga je inicijativa da se uklone prepreke krivičnom gonjenju opet marginalna. Postavlja se pitanje da li će Vlada Srbije i ovoga puta igrati igru „pritisli su nas iz EU, hajde da donesemo kozmetički propis“, ili će preduzeti i nešto proaktivno i, pre nego što se pojavi pritisak iz Brisela, uvesti etičku dimenziju nadzora korupcije u javnom sektoru.

Američka ABC korporacija, jedna od najvećih medijskih kuća u Severnoj Americi, ima rezervisano parking mesto za stalno zaposlenog etičkog savetnika. Njegovi poslovi uključuju nadzor nad primenom etičkog pravilnika, savetovanje zaposlenih, osmišljavanje etičke obuke i održavanje odnosa sa nezavisnim etičkim stručnjacima koje ta korporacija redovno angažuje. Kao rezultat, ova korporacija ima status povlašćene firme kod američkog pravosuđa, jer je u stanju da dokaže da se protiv korupcije bori i na etičkom, a ne samo na za korupciju perifernom, krivično-pravnom planu. Slična je situacija sa antikorupcijskom politikom u vladinim službama u Holandiji, koja je, danas, jedan od najvećih kritičara srpskog priključenja EU.

Pristup države rešavanju problema korupcije uvek je bio površan. On će takav ostati i sa najnovijim najavljenim inicijativama ako se navedeni etički sloj problematike konačno ne institucionalizuje.