Evropska unija – jedini mogući put

Posle konačnog poraza ovakve politike (ratova i razaranja), politička scena u Srbiji, danas čeka širok konsenzus o jedinom mogućem putu – putu u Evropsku uniju. Zato svoj zadatak predsednika Vlade vidim u izradi i sprovođenju strategije koja Srbiju definiše kao punopravnog člana EU. Vreme za sprovođenje ove strategije mora biti ograničeno, a svaki premijer koji se ne bi držao srpske agende bio bi moralno obavezan da podnese ostavku. Ovakav dokument bih, kao predsednik Vlade, predao javnosti na razmatranje. Od parlamentarnih stranaka, nevladinog sektora, stručnih organizacija i svih građana Srbije očekivao bih da mi dostave svoje konkretne predloge za poboljšanje strategije razvoja. Posle postizanja konsenzusa, ovaj dokument bio bi predat parlamentu na razmatranje. Nakon usvajanja rezolucije o strateškim ciljevima Srbije, jasnog definisanja našeg puta, reformski procesi bi se odvijali mnogo brže, zdravije i bolje.

Blagostanja nema bez zdrave ekonomije. Naša ekonomija je, na žalost, na smrt bolesna i biće joj potrebno prilično vremena da se oporavi. Uslov ekonomskog oporavka je da moramo da postanemo zemlja koja je privlačna za ulaganja. Ovo podrazumeva prestrukturiranje naše privrede. Ima nepopularnih i neuspešnih reformi. Nema uspešnih popularnih reformi, kao što nema ni prijatnih operacija. Ako ne morate nigde da zasečete, onda stanje i nije tako loše, onda to i nije operacija. Pri Vladi, morala bi postojati služba koja bi mene kao predsednika i sve članove Vlade upoznala sa posledicama koje naše odluke imaju na živote prosečnih građana Srbije. Ova služba bi nam svima pomogla da, sa velikom socijalnom odgovornošću, donosimo i sprovodimo odluke vezane za naš ubrzani put ka Evropi. Iako prihvatam da su teške odluke srž svakog uspešnog reformskog procesa, moramo imati u vidu šta su sve naši građani preživeli devedesetih godina, odnosno, šta stoji između dobre i bezbolne odluke.

Važan faktor našeg ekonomskog oporavka je regionalna saradnja, i to na način na koji je vide potencijalni investitori. S obzirom da se situacija u regionu u poslednje vreme pogoršala, Srbiji se nameće logičan zadatak unošenja optimizma i svežih ideja o regionalnoj saradnji. Evropa od nas, zemalja Balkana, očekuje stvaranje mini EU. Smatram da Srbija mora, kao lider Balkana, da prednjači u planovima regionalne saradnje u oblastima: saobraćaja, energetike, međusobne trgovine i zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala.

Ekonomska rekonstrukcija privrede zavisi i od ugleda zemlje u svetu. Skoro sve zemlje bivše Jugoslavije su već sredinom devedesetih angažovale lobi grupe koje u svetu rade za njih. Naša zemlja, ni danas, nema onu snagu koja bi u svetu popravljala naš imidž. Dobar imidž daje i dobar rezultat: strane investicije. Naš međunarodni položaj je u direktnoj vezi sa konačnim statusom Kosova i Metohije. Ako naš ugled u svetu ne bude bio dobar, imaćemo manje sredstava da zaštitimo naše građane. Ako želimo strane investicije moramo obezbediti sigurnost privatne svojine i vladavinu prava. Potrebno je doneti paket reformskih zakona koji se odnose na institucije koje treba da omoguće efikasno sprovođenje zakona. To su, pre svega, pravosuđe i policija. Isto tako, neophodno je dati veća ovlašćenja policiji i sudovima, kako bi se uspešno borili protiv organizovanog kriminala. Da bi izgradili otvoreno, slobodno i nezavisno društvo, istim takvim moramo učiniti i medije. Kao predsednik Vlade predložio bih uvođenje sledećih mera:

– doneti zakon o obavezi svih nivoa vlasti da sve svoje dokumente učine dostupnim preko interneta,

– jedan TV kanal programski usmeriti tako da bude „prozor u odaje vlasti“,

– uvesti obavezu ministra da se redovno podvrgavaju ispitivanju od strane istaknutih predstavnika stručne javnosti,

– Vlada mora biti inventivna i originalna u smišljanju efikasnih načina komunikacije sa građanima. Što manje novca, a što više čvrstih i ubedljivih argumenata.

U zdravstvenom sektoru moramo učiniti sve na planu reorganizacije i osavremenjivanja opreme, jer je naše stanovništvo među najstarijim u Evropi i potrebno mu je puno zdravstvene nege. Uvođenjem obaveznih testova za sve učenike na kraju školske godine utvrdiće se nivo pružene usluge za svaku školu pojedinačno. Na osnovu dobijenih podataka možemo raditi na podizanju opšteg nivoa znanja i modernizaciji metoda rada u svakoj školi. Na taj način bi učenici, bez obzira gde žive, dobili približno isti nivo obrazovanja. Potrebno je promeniti naš odnos prema radu. Ne smemo da dozvolimo da naš mentalitet utiče na uspešnost sprovođenja reformi. Vlada mora da radi i subotom i nedeljom. Ona, kao motor promena, mora da bude uvek dostupna za sve naše građane, koji imaju razvojne program ili im je potrebna Vladina pomoć za ostvarenje nekog projekta.

Naš najveći problem u sprovođenju reformi nije inostranstvo, nisu stranačke vođe, naš problem je u malodušnosti, gubitku vere i volje. Reforme mogu uspeti samo ako većina ljudi u jednoj zemlji radi aktivno na reformama. Ovo je naša istorijska šansa. Ukoliko je ne iskoristimo u dogledno vreme nećemo imati nijednu sledeću. Nema nikakvih razloga da je ne iskoristimo. Mi smo zemlja ogromnih potencijala i pozitivne energije, zemlja ljudi koji žele da naprave nešto od svojih života, zemlja koja je stvorena za XXI vek. Ubeđen sam da naši najbolji dani dolaze u veku koji je pred nama. Ali od nas zavisi da li ćemo tu šansu da iskoristimo. Ako neko sumnja u ovo, neka se osvrne oko sebe i pogleda mlade, lepe i pametne ljude, koji se od uspešnih Amerikanaca, Engleza, Francuza razlikuju samo po tome što nisu imali šansu. Moj zadatak bio bi da im tu šansu stvorim, da stvorim šansu za sve građane Srbije. Mi to možemo. Moramo da nastavimo bez obzira na prepreke. Srbijo, samo napred!

*Autor je kao učenik Ekonomsko trgovinske škole iz Sokobanje pobedio na konkursu Kancelarije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori 2004. godine, a bio je i Ličnost Danas u našem listu. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći zajedno sa roditeljima početkom godine