„Filmsko sletanje“ na Mesec

„Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“, reči su, verovatno, brižljivo birane u pripremi scenarija sletanja na Mesec. Kao što je deo scenarija bila i poruka američkog predsednika svetskoj javnosti u slučaju da je nešto tokom misije Apolo 11 krenulo po zlu.

Međutim, postoje zemljani koji smatraju da je celo sletanje na naš jedini prirodni satelit, u stvari, filmska produkcija, realizovana, prema izmišljenom scenariju, u pustinjama SAD. Njima ni decenije predstavljanja kontraargumenata, ni promena geopolitičke situacije koja bi svakako uticala na obelodanjivanje jedne ovakve prevare, ni ispovesti inženjera, naučnika, astronauta nisu dovoljni.

Ovi zemljani bi pre poverovali da je lakše organizovati jednu ovakvu prevaru i držati je tajnom pet I po decenija nego pomisliti da je moguće angažovati sve potencijale (i naučne, i privredne, i inženjerske, i ljudske) jedne veoma razvijene zemlje sveta kako bi pobedila u drugoj svemirskoj trci. Trofej je ovoga puta bio lepši i veći (Mesec) nego u prvoj svemirskoj trci, kada je prvi kosmonaut Jurij Gagarin odleteo u svemir kao prvi predstavnik ljudskog roda, obleteo Zemlju i vratio se na našu planetu.

Ovi zemljani bi pre poverovali da je čak i Sovjetski Savez deo zavere o lažnom sletanju na Mesec, i da iz nekog razloga tu tajnu nije hteo da objavi. Ili da ne prihvate naučne argumente za objašnjenje svake sitnice koja je, iz neznanja posmatrača, protumačena kao greška u „snimanju“. Iako je sve to energetski neefikasnije nego stvarno organizovati misiju sletanja na Mesec.

To su isti oni zemljani koji su spremni da veruju da naučnici iz SAD uz pomoć HAARP uređaja kontrolišu klimu, namerno donoseći prirodne nepogode u određene regione naše planete, a pri tome nemoćno posmatrajući te iste nepogode na svojoj teritoriji. Iako je mnogo jednostavnije objašnjenje da smo svedoci posledica klimatskih promena (sve jedno da li mislili da su posledica antropogenog delovanja ili nisu), to nije prihvatljivo objašnjenje.

Jasno je da teorije zavere moraju pratiti sve projekte koji su od posebnog interesovanja za širu javnost, a koji su ili tajni, ili teško razumljivi. Zbog ovoga je lako očekivati da mnogi globalni naučni projekti, zbog nerazumevanja suštinskih fenomena od strane najšire javnosti, bivaju praćeni različitim teorijama zavere.

Međutim, pored onih tema koje su samo u domenu znatiželje, poput sletanja na Mesec, ili (ako baš hoćemo) i HAARP, neke teme iz nauke koje prate šum teorije zavere mogu biti veoma ozbiljne. Pokret boraca protiv vakcinacije, na primer, može zloupotrebljavanjem neznanja ili korišćenjem polučinjenica ugroziti bezbednost pojedinaca, ali i celih naroda ili regiona planete Zemlje.

Zbog ovoga je važno da naučnici, ali i država, argumentovano brane naučne činjenice, i time dugoročno rade na naučnom opismenjavanju i razumevanju fenomena u prirodi, i bore se aktivno protiv teorija zavere. U suprotnom, neinformisana javnost, podstaknuta teoretičarima zavere, može doneti odluke u demokratskim procesima odlučivanja koje mogu imati dalekosežne negativne posledice i po same teoretičare zavera.

Autor je rukovodilac Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica