Formula za sreću – zaviriti u sebe

Sreća je relativna stvar, pa se i pojam sreća razlikuje od čoveka do čoveka. U različitim godinama svoga života čovek je drugačije shvata. Aristotel ne daje definiciju sreće. Ko je bolestan srećan je da bude zdrav, za onoga ko je siromašan sreća je bogatstvo. Rumunska poslovica veli: „Lako je biti bogat, teško je biti srećan“.

Primer uspešnosti je sociološka anketa sprovedena u Velikoj Britaniji koja beleži da od desetorice, za trojicu sreća pobeda ekipe za koju navijaju, a za četvoricu je to uspešan seks. Nasuprot njima od deset anketiranih žena, njih sedam pronalazi sreću u porodici, a za četiri žene sreća je gubitak viška kilograma… Druga sociološko-filozofska studija sprovedena u 65 zemalja sveta pokazuje da su dobar brak i skladni porodični odnosi ispred bogatstva, lepote i pameti. Interesantno je pomenuti da je što se tiče sreće, lepota na sedmom, a novac tek na devetom mestu hijerarhijske lestvice. Jesu bogatiji građani u načelu zadovoljniji životom, ali to nikako ne znači i da su srećniji. Po ovoj studiji najviše srećnih ljudi ima u Nigeriji, Meksiku i Venecueli, zahvaljujući pre svega aktivnim socijalnim merama i socijalnoj politici koju aktivno sprovode vlade ovih država. Na drugoj strani, najmanje srećnih je u Jermeniji i Rumuniji, a najviše u skandinavskim zemljama kada je reč o zemljama u Evropi.

Profesor Ronald Inglhart sa Univerziteta u Mičigenu zastupa tezu da sreća može da se kupi, navodeći primer siromašnih afričkih zemalja u kojima zarađujući par dolara dnevno, lokalno stanovništvo ima sreću da može da preživi.

U kreiranju formula za sreću sociolozi u prvi red stavljaju zadovoljstvo, posvećenost i želju. „Matematički“ gledano sreća je zbir ličnih osobina, egzistencija i potreba višeg reda, a sreća podrazumeva usklađenost zdravlja, stabilnih finansija, prijateljskih veza, očekivanja na poslu, samopoštovanja, osećaja uspešnosti… Da bismo rešili jednačinu za sreću moramo zaviriti u sopstveni život jer je najveća sreća u nama samima, u odnosu prema radu, u ljubavi prema bližnjima, u mudrom izbegavanju teškoća i razumnom prihvatanju izazova. Biti srećan znači aktivno raditi na tome praktično svakoga dana.

Avganistanska poslovica za sreću kaže: „Dve stvari čovek mora imati u životu. Prvo je sreća: to je ono kada se čoveku pruži povoljna prilika. Druga je pamet: ona čoveku omogućava da iskoristi tu priliku“, a irski književnik Bernard Šo kaže da „ne treba juriti za srećom, a ako je nekako i sustignemo, mi ćemo kao ona starica što je tražila naočare otkriti da nam je sreća sve vreme bila na nosu“. Sreća je mala, obična, neupadljiva… Mnogi ne uspevaju ni da je vide, a mnogi je i ne traže. Na nama je zato da proverimo: „Nismo li mi već dovoljno srećni“?