Verovatnoća da malinari iz Arilja nisu u pravu vrlo je visoka. Ali ako sindikat policije povodom sukoba sa malinarima poručuje da i policajci „na svojim leđima nosi teret krize“ i da „policija služi svim građanima, a ne samo aktuelnoj vlasti i političkim partijama“, a ministar policije dodaje da „policajci imaju iste probleme kao i poljoprivrednici“, onda treba odmeriti način da se malinarima to i
Verovatnoća da malinari iz Arilja nisu u pravu vrlo je visoka. Ali ako sindikat policije povodom sukoba sa malinarima poručuje da i policajci „na svojim leđima nosi teret krize“ i da „policija služi svim građanima, a ne samo aktuelnoj vlasti i političkim partijama“, a ministar policije dodaje da „policajci imaju iste probleme kao i poljoprivrednici“, onda treba odmeriti način da se malinarima to i kaže. Pogotovo kad policajci elaboriraju priču o nameri neimenovanog NEKOG da zavadi goloruki narod i gladne policajce na dužnosti. U tom kontekstu, malo manje smešnim nego što bi inače bio zvuči poziv da se stvar „reši na višem nivou, na nivou predsednika Republika“. Dok kletve kojima malinarske vođe časte kolege koje im se nisu pridružile spadaju u nadležnost jedino gospođe Verice Radeta.
Malina nas je , istina, mnogo zadužila. U vreme kad nam nije išlo baš najbolje sa svetom, malina je bila naš glavni proizvod za svet. Tako je zaslužila da je mazimo i pazimo. Ali i dete se mazi i pazi dok ne odraste. A onda stane na svoje noge. Poslednjih godina malinari imaju dva problema: problem sa svetskom konkurencijom i problem sa hladnjačarima. I u jedan i u drugi problem država bi trebalo da se umeša ako tu ima nešto iz domena ministra policije ili ministra pravde. Dakle, nešto protivzakonito. Pošto je posao s malinama atraktivan, nije isključeno da ima i toga. Ukoliko u celoj stvari nema nečeg što prosečnom ljudskom oku nije vidljivo, a umu shvatljivo, zahtev malinara da država naredi hladnjačarima da im za maline iskeširaju onoliko koliko malinari misle da treba, izgleda smešan. Godinama nije jasno zašto sami malinari, budući da više ne spadaju u neimućne građane, taj problem ne reše tako što će hladnjačari postati i sami. I preuzeti poslove čuvanja i izvoza malina. Pre dosta godina država im je nudila pomoć u kupovini hladnjača, koja se tada činila atraktivnom. Očito je nisu prihvatili. Ima dosta upućenih stručnjaka koji veruju da malinari prosto ne žele da preuzmu rizik ovoga posla, koji nije mali. Nego traže da ga na kraju krajeva preuzme država, odnosno svi građani.
Ipak živa je istina da se u Srbiji teško živi. Ko god se buni zato očas nađe društvo. Poveće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
