Građanski mir

Dok se novinar koji je postavio pitanje vratio do redakcije, pošto je konferencija direktno prenošena, stiglo je i njemu lično i mediju u koji radi više telefonskih anonimnih pretnji. Izgleda da se proteklih deset godina, nažalost, ništa suštinski nije promenilo. Nakon provokacije sa zastavom Velike Albanije na međunarodnoj fudbalskoj utakmici, usledio je talas kamenovanja radnji čiji su vlasnici Albanci, ili možda Goranci, u izlivu gneva se o takvim detaljima ne vodi računa. Aktivisti iz međunarodnih organizacija listom će reći da je reč o posledici takozvane politike nekažnjivosti, odnosno toga da od haških optuženika i krvavog raspada Jugoslavije, i dalje postoji manje ili više prećutno prisustvo stava da je nasilje, pa čak i zločin iz patriotskog i nacionalnog razloga opravdan. Mada postoje koraci u tom pravcu – objavljeno je baš nedavno da se vodi postupak protiv četvorice bivših visokih policijskih funkcionera zbog paljenja stranih ambasada, nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, otežavajuća je okolnost da je ova istraga i procesuiranje uslov iz EU, odnosno Nemačke, na spoljnopolitičkom planu.

Sem što dodatno zabrinjava ovo „sitno nasilje“ u tradicionalno multinacionalnoj Vojvodini, maloj EU u Srbiji, kako se to ponekad kaže, zaista je od presudne važnosti da građani budu svesni da je odgovornost i obaveza vlasti da čuva građanski mir. I to svih građana, i da joj zato na raspolaganju stoje i sredstva i ljudstvo i tehnika, što znači i analitika, predviđanje mogućih događaja, evidencija ekstremista i druge metode. I da nasilje ne treba mešati sa patriotskim osećanjima.