Hronično nezadovoljni

Kulminacija protesta desila se u ponedeljak kada je oko 50 studenata započelo štrajk glađu i protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije. Ostali su na istom mestu i tokom noći čekajući da ih primi neko od nadležnih. Ono što je ipak izazvalo najviše pažnje, svakako je incident koji se desio tokom protesta. Naime, studenti su više sati blokirali Nemanjinu ulicu i tada je jedan od učesnika protesta stao ispred vozila, a vozač naleteo na njega.

Zahtev koji studenti ovog puta imaju, čini se, kao da se ponavlja iz godine u godinu. Podsetimo da je država već nekoliko godina omogućavala finansiranje studenata iz budžeta sa manjim brojem poena od predviđenih. I to na zahteve studenata. Zbog finansijskih nemogućnosti Ministarstva prosvete, mnogi fakulteti su, dobrovoljno, odlučili da određenom broju studenata plate jedan deo školarine. Ipak, ni to nije bilo dovoljno svima, pa manja grupa nastavlja da protestuje. Čini se kao da uvek hoće više. Pri tom, svi koji su upisali fakultete znali su unapred uslove studiranja i ko i kako može da pređe na budžet. Ali, oni bi da protestuju.

Na zahtev akademaca promenjen je letos i zakon koji predviđa rangiranje i za budžet i za samofinansirajuće. Ni to, izgleda, nije dovoljno. Ne treba zaboraviti i da se kvote za budžet svake godine povećaju za 20 odsto.

Interesantno je, međutim, da studenti koji protestuju ne pominju podatke o tome koliko je akademaca koji traže promene od Ministarstva. A na protestima se pojavljuje uvek samo manja grupa. I mnogi od njih se ponavljaju već na nekoliko protesta, pa se postavlja pitanje da li su svi oni uopšte redovni studenti. Ili samo „borci za neke promene“. Bilo kakve.

Svaka vlast, ipak, računa na glasove studenata, tako da nije svejedno kako će se postaviti prema njihovim zahtevima. Nekoliko puta je država prihvatila ono što su tražili, pa se stiče utisak, čim je država jednom popustila, da će studenti svake godine tražiti još. Izgleda da je ovog puta ministar prosvete manje popustljiv.