Posle niza odluka koje su za javnost i stručne krugove bile potvrda teze da je Ustavni sud pod velikim uticajem izvršne vlasti, ova institucija je pre dva dana donekle popravila uveliko narušeni imidž. Iako konačnu presudu još nije doneo, i tek predstoji utvrđivanje da li je diskriminatorski i usaglašen sa Ustavom Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Sud je obustavio primenu spornih odredbi, na osnovu kojih su se u praksi pripremila rešenja o penzionisanju državnih službenica sa navršenih 60 godina i šest meseci.
Ta privremena mera, koja će važiti do konačne odluke, doneta je nakon što su inicijativu za ocenu ustavnosti podneli sindikati, ali i poverenica za zaštitu ravnopravnosti i ombudsman, a svi od reda smatraju da je reč o diskriminatornom zakonu koji pogađa samo žene određene starosti. Zakon je trebalo da stupi na snagu već u ponedeljak, 12. oktobra, a imajući u vidu da bi primenom člana 20 prestao radni odnos samo ženama koje imaju 60 godina i šest meseci, ali ne i njihovim kolegama iste generacije, i da „ove okolnosti predstavljaju neotklonjive štetne posedice za lica na koja bi se sporne odredbe primenile“, Sud se odlučio za privremenu meru i doneo je u poslednjem trenutku.
To je za nijansu promenilo sliku ove institucije koja je već mesecima na udaru stručnjaka koji tvrde da se preko nje „pokrivaju“ nedorečeni, ishitreni i nezakoniti potezi vlasti. U tu kritiku ulazi primer da je po Ustavnom sudu zakonito od građana naplaćivati usluge koje oni ne traže i ne dobijaju, poput dimničarskih, ali i činjenica da se na presude čak i u „vrućim“ predmetima čeka po nekoliko godina.
Ta institucija posebno je bila na udaru nakon nedavnog saopštenja da smanjenje penzija smatra zakonitim. I tada je javnost reagovala momentalno nakon objavljivanja odluke na sajtu Suda, a u formulacijama kojima je to obrazloženo, organizacije penzionera, podržane iz stručnih pravničkih krugova, videle su nesumnjiv uticaj vlasti. Oni kažu da je Sud umesto pravnim argumentima, pribegao političkim frazama, tvrdeći da su zakonom obezbeđene redovne penzije, da većina penzija njime nije pogođena, te da je ekonomska realnost takva kakva je.
„Sve i da je tako, sa stanovišta prava, Ustavni sud treba da oceni samo usaglašenost Zakona sa Ustavom, a ne kakve su i zašto takve ekonomske realnosti“, tvrde penzioneri i spremaju se da pravdu potraže u Strazburu. Ukoliko se ispostavi da su u pravu, državu će to koštati daleko više nego što je uštedela smanjujući penzije i plate u javnom sektoru, pa će to prihvatanje zahteva iz vrha, ako ga je bilo, biti „medveđa usluga“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
