Možda smo konačno došli u situaciju da se Vlada Srbije ne formira sa ciljem zadovoljavanja ličnih apetita učesnika u vlasti. Možda je konačno na red došao obrnut pristup – analiza potreba, pa potraga za stručnjacima, i na kraju dodeljivanje resora (koji ne moraju nužno biti u rangu ministarstava). Ako je tako, onda je vreme došlo da i same resore, tj. oblasti ljudskog delovanja, grupišemo u skladu sa 21. vekom, a ne na osnovu istorijskog nasleđa.
Pre svega bih se osvrnuo na oblast koja svuda u svetu strateški i dugoročno vodi zemlje u razvoj. Dakle tehnološki razvoj, informaciono društvo i nauku svakako treba okupiti na jedno izdvojeno mesto kako bi se njima moglo integralno i kvalitetno upravljati, a kako bi razvoj zemlje bio planski realizovan.
Međutim, to nije dovoljno. Svemu ovome treba pridodati i visoko obrazovanje. Sa jedne strane zato što je ono neodvojivo od nauke i tehnološkog razvoja, ali i zato što planiranjem visokog obrazovanja, u stvari, trasiramo dugoročni put razvoja. Pored toga nauka, informaciono društvo i tehnološki razvoj su neodvojivo povezani sa obrazovanjem, jer su oblasti ljudskog delovanja koji se najbrže menjaju i razvijaju.
Ovaj, nazovimo ga resorom razvoja, treba da bude prepoznat od političke elite, ali i celokupne javnosti, kao stvarni pokretač razvoja, a ne kao budžetski trošak.
Sa druge strane je važno razumeti da predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje treba zbog svojih specifičnosti da budu odvojeni od resora o kojem govorimo. Oba ova resora su veoma važna, ali i dovoljno specifična da, ako su spojena, teško mogu da budu upravljana na pravi način.
Ministarstvo razvoja, kako ga simbolično možemo nazvati, treba da tesno koordinirano sa resorima finansija, privrede, prirodnih bogatstava i obrazovanja definiše pravce razvoja, prioritete, i državne investicije. Integrisan pristup razvoju jedino je moguć upravo kroz ovakav objedinjen resor koji na jednom mestu ima pregled visokoškolskih ustanova, naučnih instituta, razvojnih sektora u kompanijama, start-ap preduzetništvo, informaciono društvo.
Ovaj resor ne mora nužno biti posebno ministarstvo. Mnogo je modela u Evropi i svetu koji dobro funkcionišu, a kod kojih je kreiranje politika ostavljeno nekom većem ministarstvu, a stvarno upravljanje resorom razvoja izdvojeno u državnu fondaciju ili agenciju. Na taj način država kreira samo okvir za razvoj, a stvarnu brigu o njemu neometano vode stručnjaci. Ministarstvo u tom slučaju može da bude i mnogo veće, jer se ne bavi svakodnevnim potrebama pojedinih svojih važnih segmenata.
Ukoliko se ponovo zadržimo na podelama resora kojima se upravlja, nastalim sredinom dvadesetog veka, imaćemo anahroni sistem koji treba da u modernom vremenu vodi razvoj jedne zemlje i planira budućnost svima nama.
Autor je rukovodilac Odeljenja matematičko-tehničkih nauka Istraživačke stanice Petnica
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
