Još hladniji mir

 Američki potpredsednik Džozef Bajden poručio je da je avion „raznesen usred leta“, a analitičari obaveštajnih službi SAD izneli su tvrdnju da je letelicu oborila raketa zemlja-vazduh i pokušavaju da utvrde da li su je ispalile proruruske snage sa istoka Ukrajine.

Predstavnici Rusije, pak, uzdržaniji su u izjavama. Između ostalog, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin ocenio je da ne treba prejudicirati ishod istrage. U okolnostima sve disonantnijih tonova na globalnoj sceni, pre svega na liniji Vašington-Moskva, donekle ohrabruju najnovije poruke nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji su se složili da međunarodna komisija pod rukovodstvom UN treba da što pre na mestu nesreće istraži okolnosti pod kojima se avion srušio. Činjenica da Berlin ima mekši stav nego Vašington ne izaziva čuđenje, ukoliko se uzme u obzir važnost Rusije za ekonomiju Nemačke. Na primer, oko 6.000 nemačkih kompanija posluje u Rusiji.

Potrese između ključnih svetskih igrača sve glasnije komentariše predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je najpre čestitao narodu Krima na rezultatima martovskog referenduma kojim je ta ukrajinska oblast pripojena Rusiji, a ovih dana otišao je nekoliko koraka dalje. Naime, izjavio je da njegov politički program predstavlja jačanje autonomije RS, „a Krim je primer kojim putem bi se moglo ići ka ostvarenju tog cilja“.

Za razliku od Dodika, koji otvoreno pokušava da se „ukrca na krimski brod“, srpski zvaničnici i dalje nastoje da balansiraju između Zapada i Rusije, što poslanik Evropskog parlamenta Edvard Kukan metaforično upoređuje sa „hodom po žici, na visini od 200 metara, bez zaštitne mreže“. Mada EU za sada pokazuje određenu toleranciju prema srpskom „balansiranju“, vlada premijera Aleksandra Vučića suočiće se sa pritiscima u narednim mesecima da eksplicitno zauzme stranu. Novi ministar spoljnih poslova Velike Britanije Filip Hamond je, podsetimo, najavio će London nastojati da ubedi i druge evropske zemlje da uvedu nove sankcije Rusiji. Stoga, potraju li tenzije između Zapada i Rusije, Srbija će morati da se odluči da li joj je draže „sunce“ zapadnog ili ruskog „neba“.