Saglasan sam sa naslovom teksta („Bezakonje i put u siromaštvo“) i, delimično, sa objašnjenjem slabosti socijalističkog sistema. A da je bezakonje put u siromaštvo znali su još i teoretičari liberalizma u 18. veku.
Na primer, Adam Smit nabraja i analizira tri glavne funkcije države (deljenje pravde, odbrana i javni radovi) – da unapređuje interese građana i da bude obezbeđena efikasnost. Vršenje pravde je neophodno radi čuvanja svojinskih prava, ali i radi njenog nepristrasnog deljenja.
Da je bezakonje put u siromaštvo vidi se u rečima velikog filozofa Karla Popera u „Lekciji ovog veka“ (1997): „Mora postojati razlika između kupovine/prodaje i pljačke. A to može uspostaviti samo država preko pravnog sistema… Samo zamislite pokušaj da se uspostavi ono što se zove kapitalizam bez pravnog sistema – to bi nužno završilo u korupciji i pljački. Tako je razlika između više ili manje državne intervencije zanemarljiva u poređenju s državom sa pravnim sistemom ili bez njega.“
Ako se, prema članu 56 stav 1 Ustava Republike Srbije (1990), jamčila društvena, državna, privatna i zadružna svojina i drugi oblici svojine, i ako su, po stavu 2 ovog člana, svi oblici svojine imali jednaku pravnu zaštitu, da li se tada, kao i sada, postojeća društvena svojina pravedno ili nepravedno, zakonito ili bezakonito pretvarala u privatni svojinu? Baš kao što je posle Drugog svetskog rata privatna svojina pretvarana u državnu, a zatim i u društvenu svojinu. Iskustvo nas uči da svako nepravedno ili bezakonito pretvaranje svojine iz jednog oblika u drugi otvara put u siromaštvo, a zatim i „Put u ropstvo“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
