Ko zaliva korov u Srbiji

Da se podsetimo. Hapšenje Radovana Karadžića, suočavanje Srbije sa prošlošću, ispunjenje njene međunarodne obaveze bio je razlog da se razruši Beograd, da se nasrće i prebija policija. Zato što jedan deo Srbije misli „različito“, da je to naša civilizacijska obaveza, a onaj drugi, „populistički“, da je najbolje prebiti i polupati sve što se nađe na putu da bi se dokazalo da to nije tako i da su Karadžić i Mladić patriote. Koliko je to koštalo građane Beograda i Srbije?

Utakmica Tuluz – Partizan bila je razlog da se oduzme jedan život zbog toga što neko navija za drugi, pogrešan klub, i tako je različit od „tradicionalno utemeljenih vrednosti“. I takvu različitost trebalo je kazniti. Kazna je stigla Brisa Tatona, dečka koji se smejao sa prijateljima i pio pivo u centru grada, obeležen klupskim bojama tima za koji navija. Koliko su posle ovog ubistva izgubili Beograd i Srbija?

Različit politički stav prema Kosovu platile su sve „nepodobne“ ambasade u ovoj zemlji. Kao nigde u svetu, pravilo koje je svetinja diplomatije uspostavljeno pre više od dve stotine godina pogaženo je u Srbiji. Nakon političke promocije „duhovnih otaca svega“ porušen je Beograd. Kod razbijača su pronađeni planovi ulica i ambasada koje je potrebno uništiti. Kolika je bila cena povrede ovog pravila i obnavljanja ambasada koja je ispostavljena građanima Beograda i Srbije?

I konačno: „Parada ponosa“. Zamislite takvu drskost da neko pokaže javno da je drugačiji. „Tradicionalna i domaćinska“ Srbija to jednostavno ne može da podnese. Njena alternativa – najbolje je razbiti Beograd! To je već više puta odlično prolazilo. Maksimalna kazna koju je pravosuđe do 1. januara 2010. godine izreklo počiniocima ovakvih dela bila je tri meseca zatvora. Podsticaj za rušitelje. Podrška. Izlaze iz zatvora kao heroji koji su branili srpstvo i srpsku tradiciju.

„Parada“ je samo izgovor. Scenario je već viđen. Huliganima su dati planovi šta da uništavaju, koga i gde da biju… Sve ono što je različito i što se nađe na putu. I „sumnjivu“ Radio-televiziju Srbije i Demokratsku stranku, Liberalno-demokratsku stranku i Socijalističku partiju Srbije i žardinjere i drveće i trole i mamografe sa oznakom B92… Koliko je to koštalo Beograd i Srbiju?

Logično je da se upitamo „Ko zaliva korov u Srbiji?“ Ili da preformulišem pitanje: Ko se neprestano zalaže za sunovrat evropske Srbije? Ko uporno negira evropske vrednosti i pokazuje da je nebeski legalizam bez konkretnog predloga i rada najbolje rešenje za Srbiju?

Ko je inficirao, finansirao i unificirao oruđe za prebijanje policije? I kako to da u svakom sledećem slučaju stradaju baš oni koji se zalažu za Evropu, za evropski sistem vrednosti, za poštovanje Ustava i zakona.

U Ustavu jasno piše da je diskriminacija „zabranjena“. Danas se javlja „glas tradicije i legalizma“ sa konferencije za štampu DSS-a koji tvrdi da nije trebalo ni održavati „Paradu ponosa“ jer je to rizik. Šta je rizik? Rad policije koja brani Ustav i sprečava diskriminaciju? Zašto je onda uopšte usvajan takav ustav kada i sami njegovi predlagači pozivaju na njegovo kršenje? Samo policajci su bili izloženi riziku i divljanju. Pokušaj da se kroz socijalni problem definiše uzrok rušenja grada Beograda još jedna je prevara. U Srbiji je mnogo gladnih i to je definitivno problem. Ali gladni ne nose planove napada na policiju u rukama na svom putu do „hleba“. Da li će takve gladne „pederska krv“ nahraniti?

Primetio sam još jednu pravilnost. Ispred Crkve koja je zaista delovala mirotvorno kroz reči patrijarha Irineja i vladike Atanasija, javio se znatno pre i vladika Amfilohije. On se javio i kada je Kosovo „branjeno“ na barikadama stranih ambasada. On se javio kada je ubijen Zoran Đinđić. On se javio kada je branio srpsku porodicu od „parade ponosa“. Odbranio je sve ovo milionskom štetom nanetoj Beogradu i Srbiji. Jedino nije uspeo da odbrani dečake koji su prijavili Pahomija i Ilariona za seksualno zlostavljanje. Predmeti su zastareli za vreme ministrovanja Zorana Stojkovića.

Nedeljni nemiri su pokazali da je naše društvo ozbiljno obolelo. Taj dan su tragičnije ishode sprečili pripadnici MUP-a Srbije. Dijagnoza je postavljena. Terapija: na potezu su istražni organi i pravosuđe. Bez prava na popravni ispit jer su na „popravnom“ već godinama.

Autor je zamenik tužioca za ratne zločine