Komparacije za bedu

Jedna stvar: bedno mala finansijska moć građana Srbije. Sve manja, iz meseca u mesec. Štaviše, ovako loše nije bilo ni za vreme Miloševića. Prosečni građanin Srbije je toliko osiromašio, da mu ni u ludilu ne bi palo na pamet da pokuša da kupi stan (žive sa roditeljima dok ne umru, šta drugo) ili kola (ako poseduje par hiljada evra, bolje da ih pojede), da ne pominjem da se odluči da osnuje familiju – dete bi mu gladovalo i išlo boso u školu. Drastično povećanje broja navedenih naslova tokom 2014. godine nam govori o sve brže propadajućem standardu građana.

Pored toga, Srbija je jedna od najskupljih zemalja Evrope. Uradio sam kratki komparativni pregled Srbije sa nekim drugim evropskim zemljama. U mnogima sam i živeo, a posetio ih još više. Gledao sam šta i gde koliko košta. Apsolutna cena nije važna, naravno, već sam postavio pitanje: koliki deo prosečne plate se u tim zemljama izdvaja za, primera radi, mesečnu markicu za prevoz, a koliko u Srbiji? Te dve instance se onda porede. Jerbo, ako je u Srbiji mesečna karta tridesetak evra, a prosečna plata 300, a negde druge mesečna karta 35, dok je prosečno primanje 1.000 evra, jasno je da je Srbija neuporedivo skuplja, jer se drastično veći procenat prosečnog primanja mora izdvojiti za istu stvar. Inače, osnovna i poražavajuća činjenica jeste da se u Srbiji od prosečne plate ne može preživeti mesec dana ni sa osnovnom potrošačkom korpom.

Da krenemo u poređenje upravo sa mesečnom kartom za prevoz. U Srbiji je za te potrebe potrebno izdvojiti paprenih 6,7 odsto plate. U Pragu 2,3 odsto, u Berlinu 4,3 odsto. Čak je i Oslo, verovatno najskuplji grad Evrope, po ovom principu verovali ili ne, jeftiniji od Beograda – potrebno vam je svega 2,3 odsto plate. Da, Beograd je skuplji od Osla. Kako rekoše, neće se menjati ugovor o radu Bus plusa? I ne samo to, nego će i da poskupi! Da pogledamo onda i koliko je u proseku potrebno da se izdvoji za iznajmljivanje jednosobnog stana u centru glavnog grada. Uporedio bih ponovo Beograd sa Pragom, Berlinom i Oslom. Oko 37 odsto plate je potrebno za jednosoban stan u centru norveškog glavnog grada, a za nemačku prestonicu u tom smislu je neophodno 34 odsto mesečne zarade. U češkom glavnom gradu to košta 52 odsto, a u Beogradu čak 55 odsto, iako je trenutno cena iznajmljivanja nekretnina u srpskom najvećem gradu verovatno na višedecenijskom minimumu!

Cena litre mleka? U Pragu vam je potrebno 0,08 odsto plate, u Berlinu 0,04 odsto, u Oslu 0,05 odsto. Beograd je četiri puta skuplji od Osla i pet puta od Berlina: 0,20 odsto.

Sve ovo možete da proverite sami. Ukoliko znate da postavite procentualnu računicu, neće vam biti problem. Informacije pogledajte na Numbeo sajtu, jednom od najpoznatijih i najprofesionalnijih statističkih sajtova koji govore o cenama širom sveta. Ovaj sajt biva ažuriran najnovijim informacijama od strane ljudi širom sveta. Pogledajte i plačite! Ali, ne brigajte. Biće nama bolje za dve godine, kako je vlast obećala. Mada… kako ono beše… ne rekoše li nam to isto upravo pre dve godine?

A koje mere se preduzimaju u državi u kojoj ljudi jedva imaju novca i za hleb? Da imaju još manje, smanjivanjem plata i penzija. Fantastično! Koje su još mere po sredi? Sigurno nešto čime će se povećati produktivnost, pa time i godišnji profit… ali ne! Država je, na primer, i od Etihada pozajmila novac, dakle, ušla u još veći dug. Šta mislite, ko će taj dug otplaćivati? Sigurno se, onda, planira izgradnja nečega što će poboljšati kvalitet života i omogućiti ionako siromašnim građanima da lakše žive. Metro je rešenje polovine problema Beograda. Ali ne… gradi se Beograd na vodi, kompleks namenjen prevashodno bogatima… a otvoriće se „nova radna mesta“ za vratare, čistače i ko-zna-koje-još blue collar „pozicije“, kao moderno ropstvo.

Pitam se, da neće za koju godinu da nam i ukinu plate? Pazite, onoliko ljudi nema ni posao, a vi sada, ako posao imate, hoćete još i platu, pa sram da vas bude! Penzije? I to da se ukine, da se uvede lapot. Pa zar da ne radite ništa a da primate novac? Na stranu što je to vaš novac, koga je to još briga.

Pa sad – kako ste glasali tako i živite!

Autor je zamenik predsednice Saveta Nove stranke i urednik portala spolu.rs