Konačno junak

Holanđanin je prethodno, uz pomenuta tri klupska finala izgubio i četvrto, na Svetskom prvenstvu 2010. protiv Španije. Pobedom nad Borusijom prekinuo je maleroznu seriju i sa leđa skinuo breme koje mu je natovario epitet vrhunskog igrača koji ne zna da odigra velike utakmice, o čemu su posvedočile i suze radosnice nakon poslednjeg sudijinog zvižduka na Vembliju. Roben je u dresovima Reala i Čelsija odigrao mnogo utakmica, osvajao nacionalna prvenstva, bio čak i u konkurenciji za Zlatnu loptu, ali kada se očekivalo da u odlučujućim trenucima preuzme odgovornost, uglavnom je podbacivao.

Slično je bilo i u nacionalnom dresu Holandije. U Južnoj Africi 2010. od Robena se očekivalo da iskustvom parira Špancima, a umesto toga pružio je bledu partiju. Još lošije izdanje prikazao je dve godine kasnije, na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajini, gde „lale“ nisu prošle grupu, a igrač Bajerna je uglavnom samo popunjavao prostor na terenu. Na EURO 2008. Holandija je eliminisana u četvrtfinalu od Rusije, opet bez većeg učinka Robena. Ono po čemu će Arjen ostati upamćen u nacionalnom dresu jeste pogođeni poslednji penal u četvrtfinalu EP 2004. kada su eliminisali Švedsku. Ljubitelji fudbala na našim prostorima pamtiće ga po jedinom golu na meču koji je dao Srbiji i Crnoj Gori na Mundijalu 2006. godine.

Arjen Roben je rođen 23. januara 1984. u holandskom Bedumu. Fudbal počinje da igra u Groningenu, odakle odlazi u PSV, gde stiče veliko ime, koje ga preporučuje Čelsiju, Real Madridu, Bajernu. Stalno je imao podršku porodice, pre svega oca Hansa, koji mu je agent. U privatnom životu, ali i na treninzima, slovi za igrača koji je veoma pouzdan i koji nikad neće zakasniti. Juna 2007. venčao se sa Bernadin Elert, devojkom iz srednjoškolskih dana, sa kojom ima troje dece, dva sina i ćerku.