Korupcija u NVO

Namešteni konkursi, monopolsko ponašanje po uzoru na tajkune, klasična korupcija i pranje para, fingiranja i lažna predstavljanja, sve su to mehanizmi mahinacija za punjenje džepova pojedinaca koji, u saradnji sa svojim političkim pokroviteljima, časnu delatnost aktivizma u civilnom društvu pretvaraju u najobičniji biznis s druge strane zakona i morala. Verujemo da baš Danas, ne bez osnova, ali i uz mnogo preterivanja, smatran dnevnim listom bliskim nevladinom sektoru, ima kredibilitet da ovu temu otvori, a drugi (nadamo se da ih ima) neka je nastave.

Bilo bi najlakše da se ponašamo po principu „o onome što se ne može crno-na-belo dokazati, ne treba ni pisati“. Takve smo savete ovih dana takođe dobijali. I to neretko od onih iz NVO za koje opravdano sumnjamo da imaju mnoge unosne poslove oslonjeni na svoje veze u političkim partijama. Bilo je, još više, onih koji su nam čestitali na pristupu i hrabrosti. A, naš jedini odgovor je da samo radimo svoj posao. Bili bismo zahvalni i jednima i drugima ako bi o svemu što znaju (ili što im smeta) progovorili, pod imenom i prezimenom. Pa da oni koji nas kritikuju odgovore na pitanja o svojim „spregama“, a oni koji nam čestitaju da nam se javno pridruže u pokušaju bacanja svetla i na ovaj deo srpske društvene scene.

U tekstovima o vezama političara i NVO nismo objavili sve informacije do kojih smo došli jer, pre svega, nismo u stanju da egzaktno dokažemo zloupotrebe. Samo jedan primer. Da, sumnjivo je kada ukupno šest NVO povezanih s jednim „civilnim liderom“ dobiju novac na dva gradska konkursa koja kontrolišu ljudi iz jedne iste političke partije. Ali, kako to dokazati kada se taj „lider“ – ponovo, po uzoru na monopoliste tajkune – prikrio iza paravana drugih pojedinaca i falš firmi?

Poimence smo, s druge strane, prozvali političke stranke, i to one najmoćnije – DS, URS i LDP. Za razliku od NVO, to su organizacije koje drže institucionalnu vlast, učestvuju u izbornoj utakmici i traže poverenje građana, a finansiraju se iz državnog budžeta, pa samim tim moraju biti podložniji javnoj kritici i u slučajevima kada novinari ne mogu „crno-na-belo“ da dokažu upletenost nekih njihovih članova u mutne radnje. I ta politička opcija – svakako nam ideološki bliža od SNS, DSS i SRS – samim tim što drži vlast mora što više i češće biti pozivana na odgovornost.

„Zviždači u pištaljku“, javljajte se.