Kosovski manevri

Ako u vladu Hašima Tačija uđu relevantne, a trenutno opozicione stranke, te ukoliko usledi aminovanje postojećeg stanja severno od Ibra, definitivno će moći da se kaže kako je premijer iz Prištine poslušao dobar savet, koji je skoro sasvim izvesno došao od zapadnih prijatelja, da sa ostalim političkim faktorima podeli odgovornost pred domaćom javnošću za popustljivost spram pobunjenih Srba.

Iako verovatno ni sam Tači, niti bilo ko oko njega, u ovom trenutku nije siguran šta bi autonomija formalno trebalo da sadrži, među kosovskim Albancima očigledno se kristališe ideja da relaksiranje odnosa na relaciji Beograd – Priština podrazumeva odstupanje od maksimalističkih zahteva. U tom smislu, Tači je već obavestio svoje rivale iz opozicije o sadržaju razgovora sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem, istovremeno tražeći njihov pristanak za politički brak iz računa. A računica je, suštinski, veoma jednostavna: Tači neće dati Srbima na severu Kosova ništa što oni već nemaju, osim „blagoslova“. Ali to „sudbinsko da“ autonomiji bi moglo nezgodno da dočekaju albanski „radikali“, koje Tači pokušava da gurne na marginu „pospremajući“ po svom kabinetu.

Istovremeno, izgleda da se ni u Beogradu ne sedi skrštenih ruku. Naime, postoje indicije da nove vlasti preko svojih poluga na severu Pokrajine pokušavaju da preduprede bundžije, koje bi na nož mogle da dočekaju neke poteze koje će verovatno uskoro uslediti, a to je pre svega početak integrisanog upravljanja prelazima između centralne Srbije i Kosova. Istovremeno, u Beogradu se prećutno gleda na aktivnosti nekih Srba sa severa Kosova koji u poslednje vreme intenzivno grade nove mostove sa sabesednicima u Prištini. Očigledno, i s ove strane kosovskog jaza sazreva ubeđenje da stvar mora da se makne sa mrtve tačke. A pošto se i dalje ne traži ona krajna stvar, a to je formalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ni Dačić, odnosno Nikolić, poput Tačija, neće drugoj strani dati ništa što ona već nema.