U Srbiji se dokazalo da bilo koja stranka kada dođe na vlast, bilo da je sa leve, desne ili „centralne“ pozicije, ne razlikuju se u vođenju domaće privrede. Nema logike da zemlja koja ima mnoge prirodne resurse, u svetu priznate naučnike, vrhunske sportiste i priznatu dijasporu bude najsiromašnija u Evropi. Zadnji smo ušli u tranziciju iz koje još nismo završili. Imali smo mogućnost da sagledamo promašaje drugih zemalja i da sa mnogo manje grešaka domaću privredu približimo međunarodnoj.
Da li smo morali da zatvorimo domaće banke, zatvorimo ili neuspešno prodamo najdinamičnije i najprofitabilnije grane koje su bili nosioci domaće privrede i zašto nismo sprečili odlazak mnogih sugrađana u inostranstvo i bolje vrednovali našu dijasporu. Morale su se odrediti prioritetne grane privrede i uz vladinu podršku, subvencijama i u saradnji države i privatnog sektora, nadzirati do momenta kada mogu da izdrže međunarodnu konkurenciju. Potpisivanjem mnogih međudržavnih sporazuma i pre ulaska u EU otvorili smo domaće tržište koje posle rata i sankcija nije moglo da izdrži međunarodnu konkurenciju. Svi veći trgovinski lancu su u vlasništvu stranih kompanija. A kako naše kompanije mogu da se bave biznisom i otvore svoja predstavništva u zemljama CEFTA ili bivšim republikama Jugoslavije?
Ukidanjem domaćih banaka i ulaskom stranog kapitala kroz direktnu stranu pomoć koja je uvek sa određenim uslovima, bankarske zajmove i sumnjive investicije, uništavala domaću konkurenciju.
Zbog toga valja sprovesti kontrolu stranih investicija i koliki je procenat stranog ulaganja u prioritetne grane privrede, a zaštititi i unaprediti domaću privredu, donošenjem zakona koji bi omogućili da privatna svojina ima primat nad društvenom i da obezbedi nezavisnost i sigurnost pojedinca.
Neophodno je doneti i nove zakone o zemljoradničkim zadrugama i detaljnom kontrolom ustanoviti vlasništvo obradivog zemljišta. Valja preispitati prodaju i izdavanje u zakup obradivog zemljišta strancima. Privredni subjekti mogu se kupiti i prodati, a zemljište niko nikada da ne prodaje strancima. Važno je i reorganizovati rad ekonomskih biroa u našim ambasadama i privrednih komora u zemlji i inostranstvu. Pored svega, bitno je i da se pošto-poto ne prodaju firme u državnom vlasništvu, koje su često bila osnova za pokretanje kapitala.
Danas u Srbiji ne rade mnogi stručnjaci iz raznih grana privrede. Neuspelom privatizacijom ostali su bez posla i doživljavaju najteže trenutke, nepriznati u svojoj zemlji. Mnogi planove i programi, koje su na mnoge adrese uputili ti stručnjaci, nikada niko nije pročitao ili na njih odgovorio. Stručnjaci iz raznih oblasti privrede ubeđivali su privrednike u pokretanje privatnog biznisa.
A stručnjaci koji žele razvoj godinama pokušavaju da sa predstavnicima vlasti razgovaraju i prezentuju svoje planove i programe. Jedan od planova je pokretanje kompletnog reprolanca u agrobiznisu „3-P“ (proizvodnja, prerada, plasman). Pokretanje privrednih subjekata iz oblasti primarne i organske proizvodnje, prerade, plasmana, transporta i naučnih instituta.
Vojin Plavanski, privrednik iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
