Kurdski Obama

Harizmatični Demirtas uspeo je da zaradi dodatne poene, jer je kao političar suzdržao svoje pristalice nakon incidenta u petak, kada su na predizbornom skupu HDP-a dve osobe poginule i više od 100 ljudi povređeno u dve eksplozije nepoznatog porekla. Mediji ističu da je Demitras potvrdio da je nezaobilazna politička figura u Turskoj. Zahvaljujući njemu HDP, stranka Kurda koji predstavljaju 20 odsto turskog stanovništva i bliska je s Radničkom partijom Kurdistana (PKK), čiji je lider u zatvoru zbog terorizma, transformisana je u modernu stranku koja je otvorena ka rešavanju socijalnih pitanja, drugim manjinama i učešću žena u politici.

Ovog 42. godišnjeg advokata već nazivaju kurdskim Obamom, ne samo zbog dobrog fizičkog izgleda već i dinamičnog stila govora. Vodio je modernu kampanju jasno uperenu protiv Erdogana i njegove vlade. Uspeo je da pridobije i birače izvan kurdske zajednice (20 odsto stanovništva u Turskoj) tako da će HDP u novom sastavu parlamenta imati čak 79 poslanika.

„Ovo je pobeda radnika, nezaposlenih, seljaka, farmera. Ovo je pobeda levice“, kazao je Demirtas u Istanbulu, isključivši bilo kakvu mogućnost koalicije sa Erdoganovom AKP partijom Tokom kampanje predsednik ga je nazivao lepotanom, koji je samo paravan za zabranjenu separatističku PKK partiju. Ali i nevernikom, jer je obećavao da će ukinuti vladin direktorat religijskih poslova. Erdogan ga je upoređivao i sa pop zvezdom jer svira saz – drveni muzički instrument iz grupe tambura.

Njegove pristalice ga često iz milošta zovu „Selokan“, što u prevodu znači – moje drago selo. U javnosti nastoji da projektuje sliku o sebi kao porodičnom čoveku, te je često u predizbornoj kampanji bio u pratnji supruge Basak, nastavnice, i njihovih dveju kćerki Delal i Dilde. U maju se pojavio na televiziji u jednoj izbornoj tematskoj emisiji kako priprema doručak u svom domu u Dijarbakiru. „Doručak je jedini trenutak kada istinski uživamo jedni s drugima. Posle toga svi idu svojim putem, u školu ili na posao.“

Rođen je u većinski kurdskom gradu Elazigu na jugoistoku zemlje, kao drugo od sedmoro dece. Postao je, kako kaže, svestan kurdskog identiteta kao 15. godišnjak kada je prisustvovao sahrani uticajnog političara koga su, kako se pretpostavlja, ubile snage bezbednosti u Dijarbakiru. Završio je prava na Univerzitetu Ankara, posle čega je radio kao zastupnik ljudskih prava pre nego što se 2007. otisnuo u politiku. Jedan je od osnivača turske Asocijacije za ljudska prava.