Postojala je i dosad politička volja, ali očigledno da nije bilo dovoljno političke snage da se počinioci ubistva Slavka Ćuruvije procesuiraju. Ovim rečima je advokat Rajko Danilović, koji zastupa Slavkovog brata Jovu Ćuruviju, pozdravio hapšenje dvojice nekadašnjih DB-ovaca i te reči dobro oslikavaju sadašnju političku pozadinu ovog slučaja.
U postpetooktobarskoj deceniji, kad god bi se povela reč sa tadašnjim političarima i policajcima o istrazi nerasvetljenih političkih ubistava, odgovor se svodio na isto. Glasio je otprilike „udarili smo u zid ćutanja pred vratima Državne bezbednosti“. Na godišnjicu rada takozvane Veranove komisije za istinu o ubijenim novinarima i nešto pre 15. godišnjice
Ćuruvijinog ubistva, taj zid je slomljen i ta vrata, iza kojih se, sumnjaju mnogi, kriju vrlo mračne i krvave tajne, odškrinuta su. Gotovo je izvesno u ovom trenutku da će optužnica biti podignuta i da će suđenja za Ćuruvijino ubistvo biti.
Ali, da li će kroz ta odškrinuta vrata izroniti samo taj kakav-takav sudski epilog, odnosno samo to privođenje počinilaca pravdi, kako reče najzaslužniji za to, vicepremijer Aleksandar Vučić, ostaje da se vidi. Jer, javnost, već pripremljena medijskim napisima da su četvorica bivših DB-ovaca direktno osumnjičena za smrt Slavka Ćuruvije, na glavnu vest da je ključni svedok Milorad Ulemek Legija reagovali su, zasad, sa zaprepašćenjem. Kao da svi u javnom životu iščekuju i osluškuju šta će se dalje dešavati. Jer, reč je ne samo o osuđenom atentatoru na premijera Zorana Đinđića, kome se u još tri suđenja nije verovalo na reč (zločini i otmice Zemunskog klana, ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo na Ibarskoj magistrali), nego se i dalje vodi aktivan postupak protiv njega.
Dakle, Legija je kao nekadašnji komandant JSO prvooptuženi za oružanu pobunu u novembru 2001, u procesu koji se koliko početkom marta nastavlja u Specijalnom sudu. Za pobunu protiv iste ove države Srbije čiji su mu istražni organi poklonili poverenje u slučaju
Ćuruvija. Ili, to pak nije ista država? Osim što su njeni vodeći ljudi bili u vlasti i 1999. kada je Ćuruvija ubijen. Veruje se da im je upravo zato simbolički i politički i te kako važno, da omogućivši sudski epilog Ćuruvijinog ubistva, rasterete svoje biografije negativnog tereta prošlosti. Veruje se i da je to glavni motiv iz koga je, uz političku volju, nastala snaga koju pominje advokat Danilović da se „zid ćutanja“ sruši. Samo, da li to baš jeste tako i da li u ovom trenutku postoji dobar odgovor na ovo pitanje?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
