Let i vlast

Pitanje nabavke nove letelice iznenada je izbilo u prvi plan, pošto je pre par dana Vladinom 'falkonu' otkazao motor dok se u kabini nalazio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je putovao u Vatikan. Razlog je bio ili kvar mlaznjaka starog tri i po decenije ili to što je – srpski bizarno – stjuardesa prosula kafu na instrument tablu.

Bilo kako bilo (a teško je oceniti koja je verzija gora) predsednik je odlučio da od sada leti samo redovnim linijama, što je verovatno dobra odluka, znajući da je državni vazduhoplov do sada nebrojeno puta imao tehničke incidente. Ali, pitanje kupovine odmah je postavljeno, uz bezbednosne analitičare ovog puta brze, da ukažu da je sigurnost najvažnijih zvaničnika bitnija od štednje, te da „Srbija nije baš toliko siromašna da ne bi mogla da kupi jedan avion“, koji inače košta manje od 10 miliona evra, zbog čega bi odluka da se leti recimo Er Srbijom „predstavljala čistu demagogiju“.

Ova ocena je silno animirala građane, pa se u stotinama komentara na medijskim portalima našao i ovaj koji dobro sublimira preovlađujuće mišljenje 'internet mnjenja': ''I do sada smo stalno trpeli demagogiju, pa možemo još malo.“

Ovo je jedna od retkih situacija u kojoj su izgleda svi u pravu, ali predsednik i Vlada ipak najviše.

Da – sigurnost jeste najbitnija, i da – Srbija ima tih 10 miliona, i da – leteti u avionu s narodom jeste demagogija. Ali i, da – u godini kad se krešu plate i penzije, dele otkazi, poskupljuje struja i pada (već bedna) prodaja mesa pa čak i hleba, kupovina novog luksuznog mlaznjaka za predsednika i premijera bila bi besramnost, prekomerna čak i za vladajuće standarde u Srbiji.

Zato Er Srbija uopšte ne deluje kao loše privremeno rešenje. Avioni su bezbedni i dobro održavani, karte mnogo jeftinije od „falkonskih“, a verovatno je i kudikamo teže pogoditi u koji će od stotina komercijalnih aviona na aerodromu ući premijer nego pogoditi da će ući u jedan jedini avion Vlade Srbije.

Uostalom, jasno je da ni Vučića ni Nikolića nećete baš često viđati na sedištu između vas i uplakane bebe. Uvek će se naći neki tajkun mekog srca da im pozajmi svoj „lir džet“. Takvih, srećom, ima i previše.