Ličnost Danas: Zin el Abidin Ben Ali

Dan pre smaka, kada su Tunis uveliko potresale demonstracije koje je pokušao u krvi da uguši, Ben Ali je obećao da se neće ponovo kandidovati na izborima koje je upravo najavio, te da će unaprediti ekonomiju i slobodu štampe. Nije vredelo. Onda je imenovao premijera da ga menja tokom „privremenog odsustva“, ali ni to nije prošlo. Sud je ocenio da je odluka neustavna, posle čega je predsednik Tunisa postao dosadašnji predsednik parlamenta. Ben Alijev uspon na vlast bio je takođe dramatičan, mada ne i krvav. Oktobra 1987. Habib Burgiba, čuveni prvi predsednik Tunisa koji je vladao od 1957, Ben Alija imenuje za premijera. Već narednog meseca lekari Burgibu proglašavaju nesposobnim i Ben Ali u državnom udaru postaje predsednik.

U vreme kada je Ben Ali preuzeo funkciju šefa države, Tunis je potresala ekonomska kriza, baš kao i danas. Strahovalo se i od dolaska islamista na vlast. Čelnik italijanske vojne obaveštajne službe u vreme pada Burgibe priznao je kasnije da je učestvovao u državnom udaru. Burgiba je, kako je objasnio, želeo previše radikalan obračun sa islamistima, što je moglo da izazove neželjene reakcije u susednim zemljama.

Ben Ali je u narednim godinama u više navrata biran za predsednika ogromnom većinom: 1994. je kao jedini kandidat osvojio 100 odsto glasova, 1999. u „trci“ je bilo više pretendenata, ali je Ben Ali dobio 99,4 odsto glasova, 2009. je pao na 89 odsto. SAD su tada osporile valjanost izbora, ali i navele da su rešene da sarađuju sa Ben Alijem i vladom Tunisa.

Ben Alijev režim ocenjivan je kao autokratski. Menjan je zakon zarad opstanka Ben Alija na vlasti, govorilo se o kršenju političkih prava, Tunis je bio nisko pozicioniran na rang-listi slobode štampe. Istovremeno, Ben Ali nije bio u rangu diktatora kojih se Zapad naročito gnušao. Njegova spoljna politika bila je konstruktivna, podržao je i američki rat protiv terora koji je pokrenuo Buš.

Rođen je 1936. Kao vrlo mlad borio se protiv francuskih kolonijalista, pa je izbačen iz srednje škole i uhapšen. Kasnije je stekao vojno i obaveštajno obrazovanje u Francuskoj i SAD. Vojnu karijeru započeo je 1964. Osnovao je službu vojne bezbednosti kojom je upravljao 10 godina. Bio je generalni direktor Državne bezbednosti. Ima šestoro dece iz dva braka.