Mehanizam bojkota je potrošen

Nažalost, nema puno rezultata kojima lista „Srpska“ može da se pohvali. Nema zapošljavanja Srba, nema povratka raseljenih, nema novih kuća, stanova, nema novih osvojenih prava za Srbe, odnosi sa Albancima su pogoršani (što je obostrana odgovornost, a ogleda se u poslednjim incidentima na severu Kosova), a glavni cilj koji je lista proklamovala, formiranje Zajednice srpskih opština, nije ni na pomolu.

Naprotiv, Srbi bojkotuju Skupštinu i Vladu, bez jasnih zahteva i uslova pod kojim bi se vratili u institucije. Mehanizam bojkota je potrošen na početku mandata i po svemu sudeći „Srpska“ će se vratiti u Skupštinu i Vladu zbog glasanja za specijalni sud za ratne zločine, ali ne ostvarivši nijedan cilj iz koalicionog sporazuma sa njihovim partnerima u Vladi, Isom Mustafom i Hašimom Tačijem. Tako će svaku sledeću najavu bojkota institucija obesmisliti i više pretnju izlaska iz Skupštine niko neće shvatati ozbiljno. Iako je potpuno jasno da poslanici i članovi Vlade iz redova „Srpske“ žele da se vrate u institucije, iz Beograda ne dobijaju zeleno svetlo za taj potez. Blokadu ovakve odluke u svojim rukama drži ministar Aleksandar Vulin, koji kontroliše polovinu poslanika te liste i koji je u sistemu odlučivanja Vlade Srbije na Kosovu još uvek važan, u pojedinim slučajevima čak odlučujući, iako to više nije njegov resor.

Bojkotom se do sada nije dobilo ništa, a i neće. Da bi se ostvario bilo koji rezultat, poslanici će morati da se vrate u klupe, a zamenik premijera i ministar za lokalnu samoupravu u Vladu. Premijeru Mustafi moraju što pre predložiti novog ministra za zajednice i povratak, jer je proces povratka potpuno zaustavljen. Iako je smenjivanje Jablanovića sa mesta ministra bio ishitren potez, neimenovanjem novog ministra kao i savetnika premijera za zajednice štetu isključivo trpe kosovski Srbi, a odgovornost je na onima koji se zalažu za politiku bojkota. U skupštinsku proceduru uskoro će stići zakoni koji su od važnosti za život Srba na Kosovu, a u sali neće biti poslanika koji treba da se bore za kvalitet tih zakona, a protiv pokušaja relativizacije prava Srba u tim zakonima od strane Albanaca koji su konstantni.

Predsednici deset opština sa srpskom većinom svakodnevno imaju probleme u funkcionisanju i saradnji sa centralnim vlastima u Prištini, a u njoj nema Srba koji treba da ih podrže u rešavanju tih problema. O teškoćama koje imaju u opštinama u kojima su manjina ne treba trošiti reči, njima su njihovi predstavnici u Prištini u punom kapacitetu još potrebniji. Beogradski pregovarački tim je upao u zamku Prištine da se iz Briselskog sporazuma prvo implementiraju delovi koji se tiču integracije severa Kosova u kosovske institucije, a suštinski važna tačka za Srbe, formiranje ZSO, nije ni otvorena. Nezvanično se pominje da Priština i Beograd imaju svako svoj nacrt statuta zajednice. Međutim, nijedan nije poznat javnosti i podložan kritici.

Zvanično postoji četvoročlana komisija koja je bila zadužena da izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština, a čiji je član i aktuelni ministar za administraciju i lokalnu samoupravu Vlade Kosova iz redova „Srpske“ Ljubomir Marić. Dijametralno suprotne stavove Beograda i Prištine o tome da li ZSO treba da ima izvršna ovlašćenja ili ne, treba što pre isterati na čistinu. U suprotnom, Zajednica više neće biti ni potrebna Srbima, a služiće samo kao tema koja će još više produbiti netrpeljivost između Srba i Albanaca.

*Autor je bivši potpredsednik Skupštine Kosova