Mi, na Zapadu

Posle nekoliko vesti o pogibijama ljudi sa Balkana, ali i o njihovim navodnim zločinima, o ljudima, dakle, koji su postali regruti Islamske države verujući da je njena borba pravedna ili, prosto, nadajući se nekoj koristi za sebe, iz Egipta je stigao šok: državljanina Hrvatske Tomislava Salopeka pogubili su pripadnici fundamentalističke grupe Provincija Sinaj koja je nakon vojnog udara 2013. u kojem je svrgnut predsednik Egipta Muhamed Mursi uzela to ime i izrazila lojalnost Islamskoj državi.

Zašto je Salopek – po svemu sudeći, i pored očajničkih nada porodice i navoda zvaničnika da pogubljenje ne može biti „100 odsto“ provereno – brutalno ubijen? Dijabolično objašnjenje džihadista je, kako se čini, prihvaćeno i u Hrvatskoj i drugde, u vladama i među bezbednosnim stručnjacima: jednostavno, Salopek je u Egiptu radio za jednu „zapadnjačku“ (francusku) firmu, a njegova država je podržala borbu protiv Islamske države.

Naravno, objašnjenje se može crpsti i iz navodnih apokaliptičnih planova – ovih dana videli smo i neke sulude mape – o teritorijalnom širenju „kalifata“ sve do centralne Evrope. Uz to, prosto širenje straha tipično je za terorističke organizacije, mada se pokazuje da ID nije tipična teroristička organizacija.

Još jednom: dugotrajna pogrešna politika Zapada na Bliskom istoku jedan je od ključnih razloga iz kojih dolazi do urušavanja sveta kakav smo imali. Da ne pominjemo vojne intervencije, uzmimo samo pomenuti puč u Egiptu posle kojeg je navodno uhapšeno i do 40.000 ljudi – sve to moralo je izazvati različite posledice, nažalost najgore moguće i po zapadni svet kojem pripadamo.

Hrvatska, Srbija, Makedonija kao i, na primer, Island, Gruzija i Estonija, zemlje su koje dele teret odgovornost „međunarodne zajednice“ u borbi protiv Islamske države. Dele i odgovornost onih koji su svojim politikama doprinele njenom usponu.

I jedna svetla tačkica u mraku: u Hrvatskoj je za razliku od aktuelnih političkih inicijativa saučešće Vučića, saučešće Srbije, primljeno sa zahvalnošću. A Srbija je videla da je ubijen čovek, ne pripadnik jedne nacije.