Broj migranata raste. Humanitarna situacija u Preševu iz dana u dan sve je složenija. To nužno iziskuje i veća ulaganja, a dosadašnji troškovi sigurno da premašuju cifru od 15.000 evra dnevno koliko država Srbija izdvaja za socijalno zbrinjavanje nesrećnih ljudi iz država Afrike i Azije.
Vest o navodnoj izgradnji velikog prihvatnog centra – pominju se „kapaciteti“ za stotine hiljada ljudi – bila je grom iz vedra neba. Ovakva ideja kao očigledno iznuđeno rešenje za nepostojanje strategije za migrantsku krizu, procurela iz Evropske unije, iako u međuvremenu negirana, još jednom je Srbiju dovela u neugodnu poziciju.
Iskrene namere da se pomogne migrantima, izbeglicama koje po svaku cenu koristeći tranzicionu trasu kroz Srbiju žele u neku od bogatijih zemalja Unije, a nakon podizanja mađarskog zida – bodljikave žice na granici sa Srbijom, nagovestile su perspektivu u kojoj bi Srbija mogla da postane migracioni centar za čitav Zapadni Balkan.
Srbija se i sa aktuelnom situacijom u Preševu, Beogradu, Kanjiži i Subotici sve teže nosi. Ne samo finansijski, već i zbog odnosa pojedinih građana Srbije koji bi da „nezvane goste“ što pre isprate na njihovo dalje putešestvije. Ovako, situacija sa mogućom izgradnjom „migrantskog grada“ na jugu Srbije dobija kopernikanski obrt.
inistar Aleksandar Vulin je ovaj „grom iz vedra neba“ svojom izjavom da niko u Srbiji neće graditi nikakav novi prihvatni centar pokušao da umiri javnost Srbije koja je očigledno testirana kroz izjavu jednog nižeg državnog činovnika a u vezi sa ovom idejom.
I kada bi dobila sredstva za ovakav „humanitarni projekat“ Vlada premijera Vučića suočila bi se sa unutrašnjim otporom građana. Na jugu Srbije već i mogućnost ovakvih projekata shvataju kao „žrtvovanje teritorije“ zarad još jednog uslova koji na putu evropskih integracija stiže iz Brisela. Sve uprošćeno izgleda kao kada sa kratkim štapom prinudno morate zagaziti u duboku vodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
