Motel Srbija

Otežavajuća je okolnost to što se vraćamo na početak i na nove izbegličko-imigrantske talase koji se pamte od Kosova ka zemljama EU, do najnovijih koji vode iz Turske, preko Grčke do Srbije. Preševo je tu „target“ grad u kome većinsko stanovništvo čine etnički Albanci. Lokalna priča već mesecima je globalna, metaforički oslikavajući pokušaj uspostavljanja adekvatnog srpskog balansa između onih koji beže pred ratnim strahotama i poštovanje njihovih ljudskih prava na azil, i drugo, obaveza Srbije da u tom kontekstu ne naruši odnose sa zemljama EU, u prvom redu susednom Mađarskom i Bugarskom.

Još jedna „tampon zona“ izazova u kojoj, lokalno gledano, vlasti u Srbiji iskazuju maksimalni nivo tolerancije, humanosti prema ljudima iz Avganistana, Sirije, Iraka, i sami nadajući se da će problem kroz javnost postati ne retorički, već konkretno shvaćen kod komšija, ali i u Briselu kao regionalan pa i šire od toga. Globalno gledano, Brisel, ali i zemlje okruženja, u prvom redu Mađarska, od Srbije žele u neku ruku kupovinu vremena, angažujući se na sprečavanju humanitarne katastrofe ukoliko dođe do novih izgnaničkih talasa iz pravca Turske.

To Srbiji i njenim uhodanim, ali vrlo ograničenim kapacitetima u pogledu raznoraznih izbegličko-imigrantskih kriza daje malo prostora za ozbiljniji manevar, osim onog humano socijalnog, u čemu nema spora i što se vidi i na terenu. No, ostaje problem hoće li EU uspeti da se izdigne između najavljenog mađarskog „žičanog zida“ i uspostavljanja koordinacije sa vlastima Turske, da se talas imigranata ako ne spreči, ono bar smanji.

Dotle će Srbija na „Carskom drumu“ biti „motel za usput“ sa boravkom imigranata čije račune će platiti humanitarci iz EU, a mi ostati posvećenici humanosti. To neće biti nimalo lako, pogotovu što po svemu sudeći neće kratko trajati.