Mulj sa svih strana

Velika prašina koja se podigla oko neadekvatne zaštite od plavnih reka i nedovoljno dobrog sistema obaveštavanja, zbog kojeg su Obrenovčani uveče zaspali u suvim sobama ne sluteći da će im pred zoru voda ulaziti kroz prozore, slegla se čim se voda povukla, a „hitnije“ teme, poput obnove porušenih kuća preuzele naslove. Na obnovu obaloutvrda potpuno se zaboravilo.

Nažalost, sasvim je izvesno da ćemo tu temu opet zaboraviti čim se mulj izbaci iz kuća po Tekiji i Kladovu. A ne bismo smeli. Iako je jasno da Srbija nema dovoljno novca ni za tekuće troškove, a kamoli za izgradnju sistema koji joj možda neće zatrebati u sledećih decenijam, ponovno prenebregavanje opasnosti koja preti od elementarnih nepogoda predstavljalo bi krajnju neodgovornost.

Nisu u pitanju samo poplave. Ima li država moderne sisteme za predviđanje, obaveštavanje i evakuaciju u slučaju zemljotresa? Kontroliše li se opasnost od šumskih požara tokom letnjih meseci i imamo li kapacitete za suzbijanje vatre, ako do nje dođe, ili ćemo čekati da nam Rusi, EU i ostale komšije pošalju svoje avione i helikoptere?

Rade li makar sirene u svim mestima? Na prethodna pitanja nemamo odgovore, jer se za ove stvari niko ne interesuje dok ne bude prekasno, ali za ovo poslednje imamo. Sirene ne rade. U mnogim gradovima decenijama nisu popravljane. Čak se ni u Obrenovcu nisu svugde čule. Iako je bar to jednostavno rešiti, od maja do danas sistemi za uzbunu nisu obnovljeni.

Koliko Srbija mari za vanredne situacije pokazuju i sledeća dva primera. U budžetu za prošlu godinu, Vlada Srbije je rebalansom odlučila da izbriše svih 10 miliona evra namenjenih Fondu za vanredne situacije, kojem nije ostalo ništa. To je urađeno da bi te godine policajci mogli da zadrže svoje bonuse.

Drugi primer je izbor Velimira Ilića za ministra za vanredne situacije. Vlada je očigledno morala da Iliću da neki resor, pa su ga smestili na tu funkciju, računajući da nam se verovatno neće desiti nikakve nesreće, pa Ilić neće ni imati šta da radi. Desilo se naravno sasvim suprotno, a koliko su na njega ozbiljno računali kao na „srpskog Šojgua“, cela država je mogla da se uveri ovog leta.