Namenski

Industrijsko-tehnološki sunovrat najbolje ilustruje podatak da je 1991. „Zastava“ pravila više od 200.000 automobila, a „Škoda“ svega par hiljada, da bi se desetak godina kasnije situacija potpuno preokrenula u korist Čeha. Najsvežiji primer razmera tog ambisa je odluka da se za potrebe gradskog prevoza u Beogradu nabave autobusi iz Poljske, u koju su pre tri decenije masovno izvožena vozila beogradskog „Ikarbusa“.

Takva sudbina zadesila je i domaću namensku industriju, koja je u drugoj Jugoslaviji bila jedan od stubova izvoza, ali i motor tehnološko-tehničkog razvoja. Zbog raspada zajedničke domovine, ratova, ekonomskih sankcija, respektabilni projekti poput razvoja potpuno domaćeg tenka „vihor“ ili supersoničnog aviona četvrte generacije (projekat „Novi avion“) ostali su samo nedosanjani snovi. I onome što je realizovano, recimo projekat velikodometne haubice NORA ili tenk M84, resursi su produžavani uz pomoć tuđe pameti (samohodna NORA je, umesto na Fapove kamione, montirana na ruske Kamaze, domaći tenk je modernizovan primenom rešenja sa ruskog T-90).

Stoga je hvale vredan napor, možda u poslednji čas s obzirom na odliv kadrova, pre svega onaj biološki pošto je nekadašnjih stručnjaka sve više među penzionerima, da se revitalizuje domaća namenska industrija. U tom smislu ministar odbrane Aleksandar Vučić drži kontinuitet sa svojim prethodnikom Draganom Šutanovcem, koji je pre nekoliko godina oživeo proizvodnju školskog klipnog aviona „lasta“. Vučić je sada sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ugovorio 220 miliona dolara vredan razvoj sofisticiranog raketnog sistema ALAS koji bi uz stranu finansijsku „injekciju“ mogao da postane važan izvozni adut Srbije.

I tu bi moglo da se jadikuje: nekada smo Arapima izvozili svakojako naoružanje (Kuvajtu tenkove M-84 koji su se u Pustinjskoj oluji 1991. pokazali boljim od američkih „abramsa“, libijcima borbene avione „jastreb“ i školsko-borbene „galeb“…), a sada nam arapski kapital treba da bismo realizovali projekte iz oblasti namenske. Ali, situaciju u ovom slučaju treba gledati iz drugog ugla: isto kao što je dovođenje Fijata u Kragujevac strateški prvorazredna odluka za oživljavanje domaće proizvodnje automobila, tako je i traženje partnera po svetu za revitalizaciju namenske industrije razvoj u dobrom smeru.