Navodi na staklenim nogama

To je treća po redu komisija koja je ocenjivala ovaj doktorat, i saglasila se sa stavom dveju ranijih komisija da u tom radu nema ničega spornog, da je on pripreman i odbranjen u skladu s propisima, i da u njemu nema tuđih naučnih rezultata korišćenih na način suprotan zakonu i akademskoj etici. Tada mi se učinilo da je na ovaj slučaj stavljena tačka, te da doktoru Stefanoviću, i Megatrend univerzitetu, mnogi od nas duguju izvinjenje.

Nažalost, tekst u Danasu od 20. novembra Ane Marije Popović „O pritiscima i krvi“ pokazuje da deo akademske javnosti nije spreman da Megatrendu i doktoru Stefanoviću pruži očekivanu satisfakciju, već nastavlja s publikovanjem lažnih optužbi. Umesto da se u medijima i naučnoj javnosti raspravlja o modalitetima montiranja retko viđene medijske afere, i ambijentu u kome se mesecima o jednom naučnom i javnom radniku, pa i o Megatrendu i njegovim profesorima i studentima, mogu nekažnjeno objavljivati krupne neistine, ovaj univerzitet kao da i dalje služi kao dežurna vreća za lupanje. Proizilazi da je sve u našem visokom školstvu i medijima kako treba, jedino Megatrend kvari idiličnu sliku u kojoj nauka, znanje, pravda i pravičnost stoje na visokom pijedestalu.

Tom talasu pridružila se i Ana Marija Popović, potpisana kao ekspertkinja za održivi razvoj i ranija studentkinja Fakulteta političkih nauka. Navodi se i da je autorka završila master studije na Sorboni. Ova ekspertkinja koja, koliko vidim, nije doktor nauka, posebno ne doktor ekonomskih nauka, nonšalantno, skoro u prolazu, ili, kako bi se reklo u Parizu, en passant, podeli odlične ocene svom nekadašnjem dekanu Vujačiću (koga ja ne osporavam) i skroz negativne Nebojši Stefanoviću i Megatrendu.

Uvažena koleginica piše kao da ne zna da je doktorat Nebojše Stefanovića (uz čije ime neprestano ponavlja „ministar policije“, iako on u vreme pripreme i odbrane doktorata nije bio ministar) prebrodio tri stroge komisije profesora ekonomskih nauka, jedini od nekoliko ove sezone osporavanih doktorata. Iako na to nije bio obavezan, Megatrend je pristao da komisija sastavljena od nastavnika sa državnih univerziteta (pre) ocenjuje već odbranjeni doktorat, što nije urađeno sa dva doktorata na FPN o kojima dekan Vujačić u Politici govori kao o spornim, niti sa osporavanim doktoratom na FON-u. O onom trećem, odbranjenom negde u Mladenovcu, da i ne govorimo. Tamo nije formirana ni druga, a kamoli treća nezavisna komisija stručnjaka.

Koleginica Popović, takođe, piše da raniji rektor Jovanović poseduje „dokazano nepostojeći doktorat iz Londona“, kao da javnost nije višekratno obaveštena da taj doktorat postoji, i da je inspekcija Ministarstva prosvete utvrdila autentičnost dokumentacije o tom doktoratu. Reč je, inače, o drugom doktoratu prof. Jovanovića, dok mnogi učesnici žustre debate o Megatrendu nemaju ni onaj prvi, a pojedinci čak ni fakultetsku diplomu! Usput, zašto koleginica Popović od svog dekana Vujačića ne traži drugi doktorat, ili je to samo uslov koji se postavlja profesorima Megatrenda?

Na kraju, možda ne treba biti prestrog prema mladoj koleginici koja je ekspert za održivi razvoj. Pre nje, svoje negativne ocene o Stefanovićevom doktoratu iz ekonomije iznelo je, na mreži, oko dve hiljade univerzitetskih nastavnika iz Srbije, pretežno stručnjaka za elektrotehniku, veterinu, medicinu, stomatologiju, poljoprivredu, lingvistiku i održivi razvoj. Niko od njih nije pročitao doktorat Nebojše Stefanovića (koji još nije ni objavljen kao knjiga, a može se dobiti samo na Megatrend univerzitetu), niti je proveo bar jedan sat na Megatrendu kao student ili predavač; mnogi i ne znaju gde se ova ustanova nalazi, pa sve vreme pišu da je reč o fakultetu, a ne o univerzitetu. Svejedno, oni na neviđeno znaju da doktorat i univerzitet ne valjaju, pa ih treba pridaviti, kao ozbiljnog konkurenta, iako na svojim predavanjima, verovatno, govore kako je konkurencija zdrava i kako su monopoli opasni za privredu, kulturu i nauku, pa i za održivi razvoj.

Možda je ekspertkinja za održivi razvoj tada bila opravdano odsutna. Ali, onda neka ne iznosi javno tako neodržive ocene i stavove o pojavama koje zaslužuju znatno ozbiljniji pristup. Žalosno je i da jedan ozbiljan list ustupa prostor navodima koji su ne samo na staklenim nogama nego su i bez nogu.

Autor je profesor iz Beograda